Док се они свађају, обични народ умире!

Предизборне свађе све мање интересују грађане широм БиХ. Већини је једина брига како преживјети од данас до сутра. Како се на том путу сналазе провјерили смо у Сокоцу, Бањој Луци, Сарајеву, Источном Сарајеву.

Босна и Херцеговина 01.06.2016 | 22:56

Бранислав Копривица из Сокоца морао је затворити угоститељски објекат. Огромни намети државе, премало посла. Пропаст је била загарантована. Ни он ни супруга не раде, а имају двоје дјеце. Браниславу предизборне свађе и обећања политичара, одавно више ништа не значе.

"Нас нема нигдје док се они свађају, препуцавају ми буквално умиремо, све је горе и горе. Политичари су, вјерујте ми, ударили на породицу, а ми сви знамо да је породица основна ћелија друштва", рекао је за Н1 Бранислав Копривица из Сокоца.

Поједини власници киоска су посебно незадовољни послом. Кажу да су 2010. имали исте дневне зараде као и данас, а подсјетимо да су само цигарете у односу на 2010. готово три пута скупље.

Сретни су они који у Сокоцу имају посао. Претежно у некој од државних институција. Јер фабрика готово да нема. Понеки угоститељски објекат или приватна радња. Млади не желе пред камере, стари бјеже на оближња села, живе од пољопривреде. Или од нередовних пензија. 

"Нека је Додику на срамоту, ја сам изгубио сина и брата и два мјесеца чекам пензију. Да ли касне њима плате, министрима и Додику? Они се свађају, а сарађују и сви користе народ", казао је пензионер из Сокоца.

Боље не живи ни Елведин из Сарајева. И то од продаје воћа и поврћа на улици. Већ 11 година на бироу. Друге опције за преживљавање нема, јер политика је каже, људе препустила саме себи. 

"Од наших политичара никакве користи, они се боре само за позиције - за своје фотеље. Овдје у БиХ живе само двије до три породице, а народ су препустили да се сналази како зна", рекао је Елведин Хаџагић из Сарајева. 

Нада из Бања Луке у позним годинама продаје кокице, али држави не остаје дужна. 

"То је једноставно борба само за власт, они само гледају себе, а народ мање-више. Народ им није битан, од нас траже да све своје обавезе у року платимо, а све друго њих није брига. А како ћеш платити? Мораш бити добар економиста", казала је она.

Политика конфликта и скретање пажње с економских питања, све мање имају одјека међу грађанима који тешко живе. Године искуства показале су да од предизборних обећања углавном не остане ништа, осим празних новчаника.

(Н1)