Анализа - видео: Црно-бијели гигант на кољенима! Био једном један Виртус...!

Најгору сезону у историји екипа је одиграла под именом Објетиво Лаворо Болоња, а то је била само једна од равно 19 промена имена од 1953. године до данас. Додуше, то је посебан специјалитет који краси све италијанске клубове, али је Виртус једино и право име овог клуба, мада га генерације и генерације навијача памте по називима Киндер и Кнор...

Шта вам је прва асоцијација када кажете Кнор? Индустријска супа из кесе, вероватно. А Киндер? Слаткиш од чоколаде у облику јајета са играчкицом у средини, зар не? Ипак, ако питате љубитеље кошарке, оно што одмах падне на памет су црно-бели из Болоње, један од најтрофејнијих италијанских и европских кошаркашких клубова.

Тај клуб је ове сезоне први пут у својој 87 година дугој историји, очајним резултатима на терену испао из италијанске Серије А. Црно-бели болоњски џин, који у италијанској кошарци малтене има статус као Јувентус у фудбалу, заузео је у националном шампионату заузели последњу, 16. позицију на табели са чак 19 пораза у 30 утакмица.

Најгору сезону у историји екипа је одиграла под именом Објетиво Лаворо Болоња, а то је била само једна од равно 19 промена имена од 1953. године до данас. Додуше, то је посебан специјалитет који краси све италијанске клубове, али је Виртус једино и право име овог клуба, мада га генерације и генерације навијача памте по називима Киндер и Кнор.

Оно што су навијачи Виртуса доживели четвртог маја после пораза у Ређо Емилији свакако их је у том тренутку бацило у очај са јасним питањем шта и како даље. Испадањем у невероватној завршници Серије А у којем су још три клуба имала идентичан учинак победа и пораза, али боље међусобне дуеле, кошмар је постао стварност.

На неки начин под ноге је бачена огромна традиција клуба који је био страх и трепет за ривале широм Старог континента током 90-тих година прошлог века. Јер, не би смели да заборавимо које све носио дрес славног и већег од два болоњска клуба. Највећи од свих у Виртусу, без дилеме су и Италијани, је Предраг Даниловић чији дрес са бројем пет су у пролеће 2014. године дефинитивно повукли из званичне употребе и окачили под сводове чувене Казалекио, а данас Унипол арене у Болоњи.
"Виртус Болоња је као Јувентус у фудбалу. Тај клуб је прошао кроз кризу, био је у стечају, играо и бетон-лигу и поново се вратио. Када причам о Виртусу, очекујем да људи све знају. Већина га зна као Киндер, али то је било само спонзорско име. То је клуб Виртус који је основан 1927. И ово повлачење дреса је највећа почаст која може неком играчу да се ода", објаснио је својевремено Даниловић који је 1998. године донео болонском клубу прву од две титуле шампиона Европе.

Такође, нико не може да заборави ни асове попут Крешимира Ћосића, Зорана Савића, МаркаЈарића, Емануела Ђинобилија, Антоана Ригодоа, Јурија Здовца, Била Венингтона или италијанске легенде као што су су Роберто Брунамонти, Августо Бинели, Ренато Вилалта иКлаудио Колдебела. А шта тек рећи за галерију тренерских имена која су своје знање уткала у историју Виртуса. Руку на срце, и ту предњачи српска, односно југословенска кошаркашка школа. Јер када је требало бити најбољи газде клуба знале су на која врата морају да покуцају. Тако су својевремено тим из Болоње водили професор Александар Николић,Крешимир Ћосић и Богдан Тањевић. Када смо код тренерских легенди, не би смели да заборавимо ни Етореа Месину, Дена Питерсона и Алесандра Гамбу.

Одмах по испадању из елитне италијанске лиге појавио се човек који се представио локалној јавности као спасилац. Ради се о њујоршком адвокату италијанског порекла Џо Такопина. У Болоњи га пре свега познају по фудбалу, пошто је пре непуне две године постао председник истоименог локалног клуба, поноса регије Ређо Емилија. Напустио је функцију после годину дана, али је и Болоња опстала у лиги тако је ангажман био успешан.

Иако се често дешавало да бизнисмени и људи ван спорта пропадну у сличним пројектима, чини се да Такопина заиста може да понуди нешто. Након састанка са функционерима Виртуса, обећао је да ће се вратити у САД са циљем да пронађе инвеститоре спремне да уложе у посрнулог гиганта.

“Познајем историју Виртуса, ради се о једном од највећих клубова у Европи. Видим велику шансу јер је Виртус специфичан бренд, а Болоња познати град. Знам како размишљају људи у овом граду, видео сам то и код фудбалског клуба. Једноставно, осећам шта би требало да урадим да људи у Болоњи буду срећни“, рекао је Такопина после састанка.

Наравно да су овакве изјаве зазвучале помало месијански, за неке су и демагогија, али ако Такопина успе да стабилизује Виртус, као што је то успео са фудбалским клубом Болоња, заиста ће у граду стећи култни статус.

А сад се враћамо на детаљ са почетка, јер је Виртус ове сезоне први пут због резултата на терену испао из лиге. Десило се, међутим, да великан оде у нижи ранг због административних и финансијских проблема 2003. године. А “кривац“ за то је словеначки кошаркаш Сани Бећировићкоји је тужио клуб за неисплаћене зараде, Виртус је прекорачио све рокове, па је на крају драстично кажњен. Вратио се већ следеће сезоне али тек после фузије са Футур Виртус Кастелмађореом. И, отприлике у то неко време почео је лагани пад гиганта из Болоње који је сада пао баш ниско. Више је узрока за посрнуће, финансијски проблеми, одабир играчког кадра у последњих 10 година, као и чињеница да се појавио Монтепаски из Сијене чија слава такође није трајала дуже од деценије и васкрснуће миланске Олимпије, односно Арманија.

За тренутак је деловало да ствари иду на боље 2009. године када је болоњски клуб освојио Еврочелинџ куп под окриљем ФИБА. Упркос свим проблемима, додуше мало ко од навијача је помислио да ће управо тај трофеј бити последњи који је клуб освојио до данас. А ако неки кошаркашки тим у Италији има верне тифозе, то је онда Виртус.

Нису они ни ове, а ни претходних проблематичних сезона преставли да пружају подршку, иако би то можда могло да се очекује од публике која је претходних деценија била “размажена” освајањем трофеја и упркос чињеници да је градски ривал Фортитудо у том периоду био успешнији. Такву приврежност вероватно није могао ни да замисли наставник физичког Емилио Бауман који је 1871. године формирао гимнастички клуб Виртус из којег је 1929. у техничкој школи Сан Доменико студентска петорка у саставу Де Луиђи, Симони, Падовани,Григиони и Кјафарели основала кошаркашки клуб.

А за крај уместо закључака можда је најпаметније цитирати речи легендарног америчког тренера Дена Питерсона о томе шта у ствари представљају црно-бели из Болоње.

“Традиција Виртуса је слична осталим. Било је потребно да се уложи време и многе ствари које нису материјалне. То је прича о походу и освајању. Кошарка је моја прва љубав, а Виртус друга. Сигуран сам и последња у животу”.

Извор: моззартспорт