Analiza - video: Crno-bijeli gigant na koljenima! Bio jednom jedan Virtus...!

Najgoru sezonu u istoriji ekipa je odigrala pod imenom Objetivo Lavoro Bolonja, a to je bila samo jedna od ravno 19 promena imena od 1953. godine do danas. Doduše, to je poseban specijalitet koji krasi sve italijanske klubove, ali je Virtus jedino i pravo ime ovog kluba, mada ga generacije i generacije navijača pamte po nazivima Kinder i Knor...

Šta vam je prva asocijacija kada kažete Knor? Industrijska supa iz kese, verovatno. A Kinder? Slatkiš od čokolade u obliku jajeta sa igračkicom u sredini, zar ne? Ipak, ako pitate ljubitelje košarke, ono što odmah padne na pamet su crno-beli iz Bolonje, jedan od najtrofejnijih italijanskih i evropskih košarkaških klubova.

Taj klub je ove sezone prvi put u svojoj 87 godina dugoj istoriji, očajnim rezultatima na terenu ispao iz italijanske Serije A. Crno-beli bolonjski džin, koji u italijanskoj košarci maltene ima status kao Juventus u fudbalu, zauzeo je u nacionalnom šampionatu zauzeli poslednju, 16. poziciju na tabeli sa čak 19 poraza u 30 utakmica.

Najgoru sezonu u istoriji ekipa je odigrala pod imenom Objetivo Lavoro Bolonja, a to je bila samo jedna od ravno 19 promena imena od 1953. godine do danas. Doduše, to je poseban specijalitet koji krasi sve italijanske klubove, ali je Virtus jedino i pravo ime ovog kluba, mada ga generacije i generacije navijača pamte po nazivima Kinder i Knor.

Ono što su navijači Virtusa doživeli četvrtog maja posle poraza u Ređo Emiliji svakako ih je u tom trenutku bacilo u očaj sa jasnim pitanjem šta i kako dalje. Ispadanjem u neverovatnoj završnici Serije A u kojem su još tri kluba imala identičan učinak pobeda i poraza, ali bolje međusobne duele, košmar je postao stvarnost.

Na neki način pod noge je bačena ogromna tradicija kluba koji je bio strah i trepet za rivale širom Starog kontinenta tokom 90-tih godina prošlog veka. Jer, ne bi smeli da zaboravimo koje sve nosio dres slavnog i većeg od dva bolonjska kluba. Najveći od svih u Virtusu, bez dileme su i Italijani, je Predrag Danilović čiji dres sa brojem pet su u proleće 2014. godine definitivno povukli iz zvanične upotrebe i okačili pod svodove čuvene Kazalekio, a danas Unipol arene u Bolonji.
"Virtus Bolonja je kao Juventus u fudbalu. Taj klub je prošao kroz krizu, bio je u stečaju, igrao i beton-ligu i ponovo se vratio. Kada pričam o Virtusu, očekujem da ljudi sve znaju. Većina ga zna kao Kinder, ali to je bilo samo sponzorsko ime. To je klub Virtus koji je osnovan 1927. I ovo povlačenje dresa je najveća počast koja može nekom igraču da se oda", objasnio je svojevremeno Danilović koji je 1998. godine doneo bolonskom klubu prvu od dve titule šampiona Evrope.

Takođe, niko ne može da zaboravi ni asove poput Krešimira Ćosića, Zorana Savića, MarkaJarića, Emanuela Đinobilija, Antoana Rigodoa, Jurija Zdovca, Bila Veningtona ili italijanske legende kao što su su Roberto Brunamonti, Avgusto Bineli, Renato Vilalta iKlaudio Koldebela. A šta tek reći za galeriju trenerskih imena koja su svoje znanje utkala u istoriju Virtusa. Ruku na srce, i tu prednjači srpska, odnosno jugoslovenska košarkaška škola. Jer kada je trebalo biti najbolji gazde kluba znale su na koja vrata moraju da pokucaju. Tako su svojevremeno tim iz Bolonje vodili profesor Aleksandar Nikolić,Krešimir Ćosić i Bogdan Tanjević. Kada smo kod trenerskih legendi, ne bi smeli da zaboravimo ni Etorea Mesinu, Dena Pitersona i Alesandra Gambu.

Odmah po ispadanju iz elitne italijanske lige pojavio se čovek koji se predstavio lokalnoj javnosti kao spasilac. Radi se o njujorškom advokatu italijanskog porekla Džo Takopina. U Bolonji ga pre svega poznaju po fudbalu, pošto je pre nepune dve godine postao predsednik istoimenog lokalnog kluba, ponosa regije Ređo Emilija. Napustio je funkciju posle godinu dana, ali je i Bolonja opstala u ligi tako je angažman bio uspešan.

Iako se često dešavalo da biznismeni i ljudi van sporta propadnu u sličnim projektima, čini se da Takopina zaista može da ponudi nešto. Nakon sastanka sa funkcionerima Virtusa, obećao je da će se vratiti u SAD sa ciljem da pronađe investitore spremne da ulože u posrnulog giganta.

“Poznajem istoriju Virtusa, radi se o jednom od najvećih klubova u Evropi. Vidim veliku šansu jer je Virtus specifičan brend, a Bolonja poznati grad. Znam kako razmišljaju ljudi u ovom gradu, video sam to i kod fudbalskog kluba. Jednostavno, osećam šta bi trebalo da uradim da ljudi u Bolonji budu srećni“, rekao je Takopina posle sastanka.

Naravno da su ovakve izjave zazvučale pomalo mesijanski, za neke su i demagogija, ali ako Takopina uspe da stabilizuje Virtus, kao što je to uspeo sa fudbalskim klubom Bolonja, zaista će u gradu steći kultni status.

A sad se vraćamo na detalj sa početka, jer je Virtus ove sezone prvi put zbog rezultata na terenu ispao iz lige. Desilo se, međutim, da velikan ode u niži rang zbog administrativnih i finansijskih problema 2003. godine. A “krivac“ za to je slovenački košarkaš Sani Bećirovićkoji je tužio klub za neisplaćene zarade, Virtus je prekoračio sve rokove, pa je na kraju drastično kažnjen. Vratio se već sledeće sezone ali tek posle fuzije sa Futur Virtus Kastelmađoreom. I, otprilike u to neko vreme počeo je lagani pad giganta iz Bolonje koji je sada pao baš nisko. Više je uzroka za posrnuće, finansijski problemi, odabir igračkog kadra u poslednjih 10 godina, kao i činjenica da se pojavio Montepaski iz Sijene čija slava takođe nije trajala duže od decenije i vaskrsnuće milanske Olimpije, odnosno Armanija.

Za trenutak je delovalo da stvari idu na bolje 2009. godine kada je bolonjski klub osvojio Evročelindž kup pod okriljem FIBA. Uprkos svim problemima, doduše malo ko od navijača je pomislio da će upravo taj trofej biti poslednji koji je klub osvojio do danas. A ako neki košarkaški tim u Italiji ima verne tifoze, to je onda Virtus.

Nisu oni ni ove, a ni prethodnih problematičnih sezona prestavli da pružaju podršku, iako bi to možda moglo da se očekuje od publike koja je prethodnih decenija bila “razmažena” osvajanjem trofeja i uprkos činjenici da je gradski rival Fortitudo u tom periodu bio uspešniji. Takvu privrežnost verovatno nije mogao ni da zamisli nastavnik fizičkog Emilio Bauman koji je 1871. godine formirao gimnastički klub Virtus iz kojeg je 1929. u tehničkoj školi San Domeniko studentska petorka u sastavu De Luiđi, Simoni, Padovani,Grigioni i Kjafareli osnovala košarkaški klub.

A za kraj umesto zaključaka možda je najpametnije citirati reči legendarnog američkog trenera Dena Pitersona o tome šta u stvari predstavljaju crno-beli iz Bolonje.

“Tradicija Virtusa je slična ostalim. Bilo je potrebno da se uloži vreme i mnoge stvari koje nisu materijalne. To je priča o pohodu i osvajanju. Košarka je moja prva ljubav, a Virtus druga. Siguran sam i poslednja u životu”.

Izvor: mozzartsport