Које вриједности данас могу да окупе Србе?

Има ли још вредности и идеја које у данашње време могу да окупе и уједине наш народ. Сложни смо у преломним историјским тренуцима, кад нас угрозе. Јединство када хвалимо успехе наших по свету.
 

Србија 29.05.2016 | 13:10

ДОК гледамо мечеве Новака Ђоковића, оплакујемо великог Бату Живојиновића, хорски хвалимо успехе наших младих талената широм света и поздрављамо шампионе са златним медаљама - сложни смо и уједињени као мало који народ. Тако, на први поглед, делује да нас окупља само оно у чему смо успешни и да у "озбиљнијим" областима у којима и немамо много успеха не постоји ништа што би нас ујединило.

Али да то, ипак, није тако, тврде историчари, писци и социолози који, за "Новости", говоре о томе које идеје и вредности данас могу да уједине Србе. И поручују:

"Народи се увек уједињују око политичких идеја. То што их сада не видимо не значи да их неће бити са доласком неке нове генерације политичара и стварања нових идеолошко-политичких покрета.

Историчар Чедомир Антић убеђен је да би Србе могле да уједине претње нашем народу на Косову и Метохији, или у Републици Српској:

"Србе уједињује и хуманост према угроженом појединицу, обичаји, слава, заслужни Срби од физичара до тенисера... Јединство углавном показују у невољи и инат им је и мана и врлина. Ипак, мада су српске елите подељене, народ је на основној политичкој равни јединствен.

Да ће Србе окупити две теме - развој и излазак из неподношљивог социјално-економског амбијента и регионална безбедност и могућност отварања новог круга балканске кризе - сматра Душан Пророковић, стручњак за геополитику.

"Народи се увек уједињују против спољних непријатеља, ма шта се под тим подразумевало. Питање је само када ће и ко предводити тај процес", наглашава он.

Историчар Радош Љушић тврди да мерило народног јединства не би требало тражити на телевизијском екрану или биоскопском платну.

"Оно је негде другде - поручује Љушић.

"За народно јединство и слогу потребно је бескрајно више - језик, традиција, култура, економија... Народно јединство и народна слога подразумевају одбрану од нас самих и окружујућих непријатеља или, што би било тачније - и једног и другог.

Љушић истиче да Срби, за разлику од Енглеза, још нису утврдили шта су њихове националне, културне и друге вредности.

"Кад се неко од српских интелектуалаца усуди да их представи свом народу, тек тада можемо поуздано одговорити на питање - шта Србе може да окупи - наглашава наш саговорник.

Социолог Љубиша Деспотовић сматра да питање јединства није питање народа него политичких и друштвених елита које треба да нараве национални програм.

"Тај програм требало би да садржи пет тачака окупљања: демократија као систем политичког уређења, хришћански идентитет, породица као стуб друштва, развојна економија ослоњена на наше ресурсе и јасна геополитичка оријентација", уверен је Деспотовић.

С друге стране, Срби слове за светске шампионе у неслози. На питање да ли је чувена српска неслога само фама која нас прати или је та тврдња тачна, Душан Пророковић одговара:

"У том погледу, Срби нису ни бољи ни гори од осталих. Где су победе ту је и јединство. Народи које захвати криза, који претрпе поразе, било војне или политичке, улазе у преиспитивања, траже политичке излазе, па је логично да долази до дебата, сукобљавања или неслоге. Криза рађа неслогу и у Немачкој, Француској, Аустрији...

Чедомир Антић наводи да је извесно да српски народ није интегрисан нити јединствен у мери у којој је то случај са развијеним европским нацијама, рецимо Французима или Немцима, што је, тврди, последица југословенства, комунизма и кризе током протеклих четврт века.

Суштинси несложни, каже Антић, били смо у Другом светском рату и једном делу деведесетих година.

Много више критике на рачун наше неслоге износи Радош Љушић.

"Ако у неслози нисмо први у свету, сигурно смо међу првим народима - истиче он.

Српска неслога постала је пословична, а то нимало није добро. Неспорно је да је она битна карактерна особина нашег народа, позната свим нашим суседима, који су умели да се њоме користе и у прошлости и у садашњости.

Тешко је са сигурношћу рећи да ли је она последица нашег менталног склопа, нека врста проклетства, или је проистекла из наше трагичне повести. Опет, не би требало претеривати - ово јесте једна од слабости већине малих народа, који се међусобно понајвише разликују према прилагодљивости и степену трпељивости у односу на моћније народе.

Ипак, да знамо да будемо сложни када је најтеже показују примери које наши саговорници наводе, а односе се на преломне историјске тренутке - устанци, време Кримског рата у коме је Србија избегла да учествује, Царински рат, Анексиона криза, Први светски рат..

Некада се говорило да се Срби окупљају око четири стуба - Цркве, САНУ, Црвене звезде и "политике". Прети ли опасност да се ове институције уруше и да ли оне и данас могу да нас уједине, питали смо академика Матију Бећковића:

"Већ деценијама се те четири институције расклимавају и понижавају и не само оне, него и све институције. Надајмо се да ће се зауставити њихово сурвавање и растакање, пре него што се нађемо на пепелу, а већ смо прилично нагарављени.

А шта још наш народ може да повеже?

"Можемо да се окупимо око неког ко не би лагао, ко би нам коначно рекао истину ма каква она била, да се с њом суочимо и да видимо шта да радимо. Добро би било да још мало сачекамо и да се не окупљамо, јер када год смо се окупљали, боље да нисмо".

Извор: Вечерње новости