Додик тражи кандидата за градоначелника

Сукоби у бањалучком СНСД-у су до те мјере ескалирали да је потпуно неизвјесно ко ће из те странке изаћи на црту Драгану Чавићу у трци за градоначелника Бањалуке.

Ако је нешто ипак извјесно онда је то чињеница да је "млади и перспективни" Радојичић, који је само прије неколико седмица важио за фаворита, све даље од кандидатуре. У трци је Додиков тајкун Драшко Илић, али све чешће се, као компромис међу завађеним клановима помиње и Жељка Цвијановић.

О расколу у бањалучком СНСД-у говори и увођење у игру "удружења грађана" која јавно дају подршку појединим кандидатима.  

Тако је удружења грађана "Град", издало Саопштење подршке Игору Радојичићу.

Ријеч је о фантомском удружење иза којег стоји Жељко Копања власник "Независних новина" и интересна група коју он окупља. Сједиште Удружења које нема ни властиту интернет презентацију, нити су годинама јавно забиљежене његове активности, налази се у Копањином угоститељском објекту "Ринг". Саопштењем које је без потписа (само с печатом), упућено медијима, Копања саопштава кога би он и његов клан вољели видјети као кандидата, односно градоначелника Бањалуке.

Апсурдно је да Радојичића, који има подршку већине мјесних одбора СНСД-а у Бањалуци, прије подржи једно фантомско удружење него што странка обзнани његову кандидатуру. Некада су оваква писма подршке писана по наруџби, па би се могао стећи утисак и да је ћутљиви Радојичић ипак разговарао с Копањом и договорио подршку!?

У сваком случају оваква подршка му не треба и само говори о његовој немоћи. Донедавно, наводни, фаворит, овако све више личи на аутсајдера.

До преокрета је дефинитвно дошло након Додиковог "контрамитинга" 14. маја у Бањалуци, од којег се Радојичић није дистанцирао, али га није ни подржао. Он на митингу није говорио, па није чак био ни у првим редовима.

Додиков репертоар је слушао са пристојне удаљеност негдје из масе. Уз то, бањалучки градски одбор СНСД-а на чијем је челу, је према многим показатељима тотално подбацио у "мобилизацији" присталица за Додиков митинг. То јесте партијски гријех који се не опрашта, међутим, у позицији у каквој сада јесте, Додик би то можда и опростио.

Он је свјестан да му је какав такав Игор Радојичић кориснији као савезник него као непријатељ. Међутим, тако не мисле Радојичићеви противници у Бањалучком СНСД-у окупљени око Драшка Илића, тајкуна из Крупе на Врбасу.

Радојичићева кривица за фијаско режимског митинга послужила им је као тешко оборив аргумент против његове кандидатуре за градоначелника који су предочили Додику. Илићев тајкунски клан један је у низу Додикових Франкештајна, којима он све теже може рећи "Не".

Додик се практично налази између интереса двије јаке групације и којој год да удовољи он и СНСД ће готово сигурно бити губитници.

Евентуална подршка кандидатури Игора Радојичића, значила би сукоб са моћном фракцијом Драшка Илића, без чије подршке ни један кандидат СНСД-а, нема озбиљне шансе  у трци за градоначелника. Исход би највјероватније био исти и у обрнутој ситуацији – да се Додик приклони Илићевој струји, што би значило изостанак подршке, и тиху саботажу клана који подржава Игора Радојичића.

Ако се однос снага двије фракције посматра на терену онда је уочљиво да су Илићеве присталице у руралним подручјима, док Радојичића подржава урбанији дио присталица СНСД-а.

На то и алудира фамозно Копањино удружење које "младог и перспективног" Радојичића промовише као "стару градску рају". Та прича ипак не може имати јаче ефекте, обзиром да СНСД одавно губи подршку међу урбаним становништвом, као и због чињенице да се Радојичић никада није дистанцирао од Додиковог примитивизма. Није се дистанцирао ни од Додиковог криминала, већ га је што прећутно, што "држећи мердевине" одобравао и подржавао.

Свјестан је тога и Копања, али нема много избора. Од Радојичића би имао користи бар у предизборној кампањи, од штампања предизборних материјала. У случају побједе у коју ни сам не вјерује, с њим би било лакше пословати (читај: лакше би га било контролисати). Од финансијски премоћног Драшка Илића, Копања не би имао користи ни прије ни послије избора.

За разлику од предсједника других политичких странака, Милорад Додик има експлицитно право да одлучује о кандидатима на изборима без обзира на вољу локалних партијских одбора. Свјестан да кланове у Бањалуци може једино дјелимично приближити око трећег кандидата, све чешће се говори о актуелној премијерки Жељки Цвијановић у тој улози.

И Радојичић и Илић и Додик су свјесни да је за њих на челу Бањалуке бољи било ко из СНСД-а, него Драган Чавић кандидат Савеза за промјене.

Зато би се лако могли договорити око Жељкине кандиудатуре. Иако би кампању тада могли водити под слоганом "Куд пукло, да пукло", свјесни у какав ризик улазе, СНСД у Бањалуци једноставно нема много избора и то је највећи проблем ове странке. То је највећи проблем и Милорада Додика, који зна да ће му губитак Бањалуке бити коначан пораз.

Извор: Импулс

Аутор: Миљан Ковач