Анализа: Ово су ''тајне'' Јунајтедове свлачионице...!

Апсолутиста, размажени фудбалери, чудна упутства и неотварани мејлови   ! Зашто је екипа окренула леђа Лују ван Галу?!

Фудбал 30.05.2016 | 23:15
Анализа: Ово су ''тајне'' Јунајтедове свлачионице...!

Вече пуно парадокса за Манчестер јунајтед. Екипа је освојила пехар ФА купа, али је добар део навијача Луја ван Гала са Вемблија испратио звиждуцима. Шеф струке је трофеј потом натрљао новинарима у прес центру. У коме је био вероватно једини који није знао да је већ бивши на Олд Трафорду. Како је уопште дошло до тако бизарног случаја у Манчестер јунајтеду? Питање на које је одговор покушао да понуди угледни Гардијан евоцирајући све приче које су пратила Холанђанинов мандат на Театру снова.

Нису баш похвалне, истиче се у тексту Данијела Тејлора. Штавише, Ван Галови односи са екипом били су толико лоши да су играчи међ собом разговарали и о могућности да организују некакву врсту протеста. До тога није дошло, али тешко да ће доскорашњи тренер недостајати било коме на Олд Трафорду. Навијачима сигурно неће због досадног фудбала и катастрофално лошег учинка у нападу, а играчима због тога што су често осећали да се према њима опходи као учитељ према деци. Притом да оне најпростје фудбалске учини немогуће тешким нелогичним наредбама.

О детаљима касније, али прво да се подсетимо какав је легат Ван Гал оставио. Јунајтед је постигао 49 голова у сезони. Један више од Сандерленда, првог изнад црте за испадање. Један више од тима који је 237 дана провео у зони испадања. Откако се првенство Енглеске игра под именом Премијер лига, Јунајтед је у просеку давао по 76,4 гола по сезони. У три сезоне откако је отишао легендарни сер Алекс Фергусон тим из Манчестера је постигао 175 голова - 81 мање од Манчестер Ситија. И што је још срамније: онолико колико је постигао у последње две сезоне код сер Алекса.

Играчи су се опирали тако ригидном систему. Систему у којем није било места импровизацији, интуицији, машти. Само аутоматско понављање. Без имало толеранције за индивидуализам. Није ни чудо што се један Анхел ди Марија није најбоље снашао на Театру снова.

Додуше, кривица је и на играчима. Препричавајући догодовштине из табора Црвених ђаволаГардијан истиче да су је фудбалерима прилично сметало то што би на сваком тренингу после утакмице Ван Гал пред свима критиковао појединце.
"Разапињао би их на крст", сведочио је један од играча, наравно анонимно.

Двојица најискуснијих Вејн Руни и Мајкл Керик морали су тако да траже састанак са шефом и да му објасне да се брину да би такав приступ могао само да штети самопоуздању екипе.

Ван Гал је саслушао - увек је то радио - и реаговао. Од тог тренутка све примедбе је играчима слао електронском поштом. Свега је ту било, видео снимака, савета, замерки... Само што су играчи већ толико изгубили поверење у тренера да многи од њих мејлове нису ни отварали. Па је Ван Гал програмски пратио ко је отварао мејл и колико се задржао читањем истог што је довело до ситуација прикладним деци у нижим разредима основне школе. Фудбалери су отварали мејлове на телефону, одлагали телефоне на по 20 минута, такође не читајући ништа.

Толико је атмосфера била лоша да су играчи једва чекали да оду на репрезентативне акције како би се одморили. Није тајна да је Давид де Хеа био међу незадовољнима и да је чак размишљао о одласку ако Ван Гал остане. Није био једини.

Ешли Јанг је био збуњен. У првој сезони је добро одиграо улогу бека, иако је цео живот био лево крило. Ове сезоне га је Ван Гал видео као другог шпица. И увек исто: примиш лопту, одложиш је и трчиш да је чекаш у противнички казнени простор. Крилним играчима саветоватно је да не "газе" чуваре, него да чекају подршку бекова. Никаква импровизација. Чиста механика. Нападачима је било забрањено да лопте убачене са крила из прве шутирају ка голу. Морали су да је прво приме? Није ни чудо што је са временом све већи број играча постајоа непослушан.

Кад причамо о појачањима ту је можда и највећа Ван Галова кривица. Потрошио је више од 300.000.000 евра, добио је - Антонија Марсијала. Мемфис Депај није изгледао ни изблиза као играч вредан 25.000.000 фунти, притом је толико арогантан да га ни у свлачионици не обожавају (једном приликом је на утакмицу резервног тима дошао у новом ролс-ројсу). Бастијан Швајнштајгер је највеће разочарање, такође неомиљен у тиму због лоших игара и пре свега честих путовања у Немачку која другима не би била толерисана.

Додуше, рекосмо већ да су играчи Јунајтеда помало размажени. Један је чак замолио клупског лекара да му скува два јаја да их понесе кући, јер то иначе не би знао сам да уради?! Сметало им је и то што су испрва сви морали да ручају у исто време, што су на припремама у Лос Анђелесу морали да тренирају "чак" два пута... Ваљда су мало плаћени за то?

Било како, играчи су - и не само они, него и сер Алекс Фергусон - тражили Рајана Гигса. Али његова улога у стручном штабу је била прилично лимитирана. Човек који се васпитавао у клубу који је увек нападао сада је у једној дефанзивној поставци служио само за тренинге четвртком када се играло 11 на 11. Ван Гал га није превише слушао. Манчестер је наставио да игра очајно.

Збогом, Лује, далеко ти лепа кућа.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар