Analiza: Ovo su ''tajne'' Junajtedove svlačionice...!

Apsolutista, razmaženi fudbaleri, čudna uputstva i neotvarani mejlovi   ! Zašto je ekipa okrenula leđa Luju van Galu?!

Fudbal 30.05.2016 | 23:15

Veče puno paradoksa za Mančester junajted. Ekipa je osvojila pehar FA kupa, ali je dobar deo navijača Luja van Gala sa Vemblija ispratio zvižducima. Šef struke je trofej potom natrljao novinarima u pres centru. U kome je bio verovatno jedini koji nije znao da je već bivši na Old Trafordu. Kako je uopšte došlo do tako bizarnog slučaja u Mančester junajtedu? Pitanje na koje je odgovor pokušao da ponudi ugledni Gardijan evocirajući sve priče koje su pratila Holanđaninov mandat na Teatru snova.

Nisu baš pohvalne, ističe se u tekstu Danijela Tejlora. Štaviše, Van Galovi odnosi sa ekipom bili su toliko loši da su igrači međ sobom razgovarali i o mogućnosti da organizuju nekakvu vrstu protesta. Do toga nije došlo, ali teško da će doskorašnji trener nedostajati bilo kome na Old Trafordu. Navijačima sigurno neće zbog dosadnog fudbala i katastrofalno lošeg učinka u napadu, a igračima zbog toga što su često osećali da se prema njima ophodi kao učitelj prema deci. Pritom da one najprostje fudbalske učini nemoguće teškim nelogičnim naredbama.

O detaljima kasnije, ali prvo da se podsetimo kakav je legat Van Gal ostavio. Junajted je postigao 49 golova u sezoni. Jedan više od Sanderlenda, prvog iznad crte za ispadanje. Jedan više od tima koji je 237 dana proveo u zoni ispadanja. Otkako se prvenstvo Engleske igra pod imenom Premijer liga, Junajted je u proseku davao po 76,4 gola po sezoni. U tri sezone otkako je otišao legendarni ser Aleks Ferguson tim iz Mančestera je postigao 175 golova - 81 manje od Mančester Sitija. I što je još sramnije: onoliko koliko je postigao u poslednje dve sezone kod ser Aleksa.

Igrači su se opirali tako rigidnom sistemu. Sistemu u kojem nije bilo mesta improvizaciji, intuiciji, mašti. Samo automatsko ponavljanje. Bez imalo tolerancije za individualizam. Nije ni čudo što se jedan Anhel di Marija nije najbolje snašao na Teatru snova.

Doduše, krivica je i na igračima. Prepričavajući dogodovštine iz tabora Crvenih đavolaGardijan ističe da su je fudbalerima prilično smetalo to što bi na svakom treningu posle utakmice Van Gal pred svima kritikovao pojedince.
"Razapinjao bi ih na krst", svedočio je jedan od igrača, naravno anonimno.

Dvojica najiskusnijih Vejn Runi i Majkl Kerik morali su tako da traže sastanak sa šefom i da mu objasne da se brinu da bi takav pristup mogao samo da šteti samopouzdanju ekipe.

Van Gal je saslušao - uvek je to radio - i reagovao. Od tog trenutka sve primedbe je igračima slao elektronskom poštom. Svega je tu bilo, video snimaka, saveta, zamerki... Samo što su igrači već toliko izgubili poverenje u trenera da mnogi od njih mejlove nisu ni otvarali. Pa je Van Gal programski pratio ko je otvarao mejl i koliko se zadržao čitanjem istog što je dovelo do situacija prikladnim deci u nižim razredima osnovne škole. Fudbaleri su otvarali mejlove na telefonu, odlagali telefone na po 20 minuta, takođe ne čitajući ništa.

Toliko je atmosfera bila loša da su igrači jedva čekali da odu na reprezentativne akcije kako bi se odmorili. Nije tajna da je David de Hea bio među nezadovoljnima i da je čak razmišljao o odlasku ako Van Gal ostane. Nije bio jedini.

Ešli Jang je bio zbunjen. U prvoj sezoni je dobro odigrao ulogu beka, iako je ceo život bio levo krilo. Ove sezone ga je Van Gal video kao drugog špica. I uvek isto: primiš loptu, odložiš je i trčiš da je čekaš u protivnički kazneni prostor. Krilnim igračima savetovatno je da ne "gaze" čuvare, nego da čekaju podršku bekova. Nikakva improvizacija. Čista mehanika. Napadačima je bilo zabranjeno da lopte ubačene sa krila iz prve šutiraju ka golu. Morali su da je prvo prime? Nije ni čudo što je sa vremenom sve veći broj igrača postajoa neposlušan.

Kad pričamo o pojačanjima tu je možda i najveća Van Galova krivica. Potrošio je više od 300.000.000 evra, dobio je - Antonija Marsijala. Memfis Depaj nije izgledao ni izbliza kao igrač vredan 25.000.000 funti, pritom je toliko arogantan da ga ni u svlačionici ne obožavaju (jednom prilikom je na utakmicu rezervnog tima došao u novom rols-rojsu). Bastijan Švajnštajger je najveće razočaranje, takođe neomiljen u timu zbog loših igara i pre svega čestih putovanja u Nemačku koja drugima ne bi bila tolerisana.

Doduše, rekosmo već da su igrači Junajteda pomalo razmaženi. Jedan je čak zamolio klupskog lekara da mu skuva dva jaja da ih ponese kući, jer to inače ne bi znao sam da uradi?! Smetalo im je i to što su isprva svi morali da ručaju u isto vreme, što su na pripremama u Los Anđelesu morali da treniraju "čak" dva puta... Valjda su malo plaćeni za to?

Bilo kako, igrači su - i ne samo oni, nego i ser Aleks Ferguson - tražili Rajana Gigsa. Ali njegova uloga u stručnom štabu je bila prilično limitirana. Čovek koji se vaspitavao u klubu koji je uvek napadao sada je u jednoj defanzivnoj postavci služio samo za treninge četvrtkom kada se igralo 11 na 11. Van Gal ga nije previše slušao. Mančester je nastavio da igra očajno.

Zbogom, Luje, daleko ti lepa kuća.

Izvor: mozzartsport