Прича о посрнулој бањалучкој привреди

Бањалука је прије 40 година имала близу 70.000 запослених, углавном у привреди.

 

Република Српска 22.05.2016 | 14:21

Било је то златно доба намјенске, металске, текстилне, али и прехрамбене индустрије.

Зашто је и како пропала бањалучка привреда, објашњавају се директори бивших гиганата, некадашњи високи функционери Града, али и синдикалци.

Препознатљив лого, на црно бијелим телевизорима...ТВ пријемници Руди Чајевеца из Бањалуке с краја педесетих година, били су у многим домовима симбол привредног раста и економског напретка и Града, али и бивше државе.

Сам Чајевец који је некад запошљавао 10.000 људи, пропао је, расцјепкан приватизацијама, претворен у свадбене салоне, пословне просторе за странке, фитнес центре и приватне факултете.

Живко Радишић, био је градоначелник Бањалуке прије 40 година, био и директор Чајевца. У Дејтонској БиХ, члан Предсјеништва БиХ. Сјећа се како је пропала бањалучка привреда.

"Ми смо извозили до Америке, Чајевец је учествовао за амерички Аполо програм, космички програм. Многима није било стало да се сачува Чајевец, требало све раскрчмити", рекао је Живко Радишић, бивши директор Чајевца.

Од 2000. го­ди­не до кра­ја 2014. го­ди­не, према истраживању Цапитала, при­ва­ти­зо­ва­но је уку­пно 131 бањалучко пре­ду­зе­ће, што је 70 одсто уку­пног бро­ја за при­ва­ти­за­ци­ју.

Сви се сјећају протеста радника Фруктоне, која је пропала, Мљекара данас ради, али са десетоструко мање капацитета. Преживјела је приватизована Фабрика дувана, Инцел је распарчан.

Некадашњи руководиоци кривце налазе и у стечајним управницима.

"Ни један стечајни управник није довео фирму гдје је била, а ево Чајевец гдје сам ја био. Кад су дошли странци у БиХ, забранили су рад намјенске индустрије", изјавио је Драгован Петровић, бивши директор Чајевца.

Звучници, транзистори, системи за видео надзор, војна опрема, све то је Чајевец извозио у доба прије транзиције у вриједности од близу 50 милиона долара годишње.

Рудолф Руди Чајевец из Какња, током другог свјетског рата, у бањалучкој ваздушној луци, постаје зачетник југословенског ваздухопловства. Механичар и пилот, добио је одликовање народног хероја, а комплекс предузећа у постратној Бањалуци носио је његово име.

Данас је на мјесту некадашњег гиганта тржни центар, који ничим не показује да је овдје годинама "цвјетала" индустрија.

(Н1)