БОРС најављује Сабор свих бораца Српске

У Сокоцу је данас обиљежно 24 године од формирања Друге романијске моторизоване бригаде и Прве романијске пјешадијске бригаде Војске Републике Српске. Парастосом у цркви Светог Илије и полагањем цвијећа на спомен обиљежје одата је почаст свим погинулим борцима Сарајвско-романијске регије, уз поруку да се њихова жтрва за Републику Српску никада не смије заборавити.

Кроз Другу романијску моторизовану и Прву романијску пјешадијску бригаду у току рата прошло је више од 20 хиљада бораца, од чега је њих хиљаду и 200 дало живот за Републику Српску. Међу њима су суприг и син Винке Ђуровић. Погинули су 16. јуна 95. године на Нишићима, један поред другог, у истом рову. На питање да ли се данас вреднује жртва њеног супруга и сина Винка одговара:

"Не. Да се вреднује моје дијете би имало посао. Моја ћерка нема посла, ради повремено код приватника", истиче Винка али додаје да је најважније ипак да буде слободе и здравља.

"То треба да ви дјецо живите, а ја се спремам да путујем код свог сина и мужа", каже Винка са сузама у очима.

Својим статусом, 21 годину након рата, незадовољни су и демобилисани борци Војске Републике Српске.

"Борац сам прве категоје, рањаван три пута, био сам и у Хагу 23 дана, а сада сам без посла, живим у туђој кући, син ми је подстанар и ради на бренти. Како да будем задовољан? Имам борачко додатака 130 марака годишње, а и то касни. Планирао сам тај додатак да прославим крсну славу Светог Ђорђа, али није стигао", каже Жељко Боровчанин.

Борци поручују да су, када се рат завршио, мислили да су завршили свој посао. Створили су Републику Српску и предали је некима да њоме управљају и да је развијају, а они су се вратили својим породицама очекујући да имају посао, да могу да живе у слободи. Данас кажу да се за овакву Републику Српску нису борили. Поручују да ће узети ствари у своје руке.

"Отворено кажем да ће борци крајем љета организовати Сабор свих бораца Републике Српске. На том Сабору, без икаквих политичких и осталих подјела, тражићемо своја права. Нико нас у рату није дијелио, а не дијели нас ни данас. Када борац нема дјетету да да пола марке за ужину у школи није важно којој политичкој опцији припада", каже предсједник Борачке организације Сарајевско-романијске регије Жељко Лалић и додаје:

"Властим морамо поручити да овако више не иде. Позивам их још једном да се уразуме и опамете и да раде оно што треба, што им је посао. Бојим се ако се овако настави почећемо говорити језиком који некима неће одговарати".

"Нико нас не смије оптуживати да тражећи своја права рушимо Републику Српску, јер ми смо створили Српску, она је наше чедо, а родитељ никада не уништава своје дијете", поручују борци.

Захтјевају да Борачка организације добије посебан статус, а не да буде у рангу десетина других организација типа Мерхамета и Каритаса. Инсистирају и да се коначно направи поштена ревизија борачке популације, јер данас на папиру има више бораца него у рату, а истинске борце вријеђа да имају иста, или мања права, од ратних профитера и дезертера.

БН телевизија