Анализа: За Клопов Ливерпул, једна ријеч - ЛИМИТИРАНИ!

Ако је Јирген Клоп до сада и имао дилема око крајњих могућности актуелног играчког кадра на Енфилду, сигурни смо да му је Базел изоштрио вид.

Можда баш није најприкладније да Милорада Косановића стављамо на почетак текста о Ливерпулу, али одлазећи тренер Борца растанак је образложио реченицом: "Само екипа није довољна" алудирајући на организациони хаос у Чачку. На Енфилду би могли да обрну ову мисао: "Без екипе не може". Па чак и ако је на клупи Јирген Клоп, харизматични Немац који би могао врапца да убеди да је орао. Пораз од Севиље у финалу Лиге Европе у Базелу оголио је оно што смо сви већ знали, али смо одбијали да прихватимо, посебно после епског преокрета против Борусије, уверљиве победе против Виљареала, нешто раније и у сусретима са ривалима из Манчестера. Овај Ливерпул једноставно је играчки лимитиран.

Има ту и Клопове кривице. Зимски прелазни рок је преспавао, вероватно желећи да се осигура да се у земљи која не прашта ни најмање грешке - бар не странцима - неће о некога огрешити. Стерилан стил игре Брендана Роџерса преко ноћи је заменио чувени "гегенпресинг" који је карактерисао Клопову Борусију. На моменте се чинило да је он већ усвојен на Енфилду. И можда је баш зато добро што је Клоп сачекао са појачањима. Јер ти ретки тренуци могли су да креирају велику илузију. Илузију о моћном Ливерпулу.

А он је у ствари, на европском нивоу, сасвим просечан тим.

Јер иако Енглези имају право да се буне због судијских одлука из првог полувремена меча на Сент Јакоб Парку није баш ни праведно да европски пехар освоји тим који када јури резултат у игру убацује још зеленог Дивока Оригија и - Џоа Алена?! Није праведно да се на кров Лиге Европе попне тим без левог бека, јер оно што Алберто Морено игра пролазило би у Суперлиги, али сигурно не на овом нивоу.

Клоп је за ову сезону изабрао хаос. Из њега понекад изроне јунаци. Некада све прогута. Као синоћ Филипеа Кутиња, Роберта Фирмина, па у другом полувремени и превише непредвидивог Данијела Стариџа, те Емреа Џана, уз већ одавно времешног Коло Туреа и стрелца тог једног поготка - и само због тог једног поготка - можда јединог играча са прелазном оценом. И хаос мора да буде контролисан. У супротном имамо изгубљена два гола предности у утакмицама са Саутемптоном, Сандерлендом и Њукаслом. У супротном имамо Базел у коме се Ливерпулов систем распао после 18 секунди другог полувремена.

Јесте и до Клопа, али је и до тога што у овом тиму нема човека који би стао на лопту, који би осетио да гори, повукао екипу назад - умела је то и Борусија - дао јој простора да продише и онда наредио нови јуриш. Овај Ливерпул нема лидера на терену. Нема ни левог бека. Спорни су и штопери. Споран је и Адам Лалана. И тај неуморни радник Џејмс Милнер, па и Лукас Леива, Џордан Хендерсон. Нема овај Ливерпул ни равнотежу у линијама. Овај тим уосталом није Клопов тим. Али Немац барем сада зна шта му је све потребно.

Баш много.

Стижу Марко Грујић и Џоел Матип. чекају се Пјотр Зјелински, голман Лорис Каријус. Без учешћа на европској сцени тешко ће и бити примамити на Енфилд нека много звучнија имена. Али није то ни поента. Није их Клоп имао ни у Дортмунду. Нису баш ни изабраници Унаја Емерија у Севиљи момци за којима тренери највећих клубова секу вене. Али умеју. Овај Ливерпул не уме.

И ако постоји нешто добро у овом поразу - ма колико то парадоксално звучало - то је онда баш чињеница да ће Редси следеће сезоне играти само у Енглеској. Седам дана између две утакмице много значи. Погледајте само Лестер.

Овакав Ливерпул? Лига шампиона би га појела.

Извор: моззартспорт