Ко зна истину о Николиној смрти?

Да је жив, мој син би данас радио, имао своју породицу, јер је био вјерен прије него што је погинуо. Он ми је био једино дијете и не могу описати своју бол. Ја га вратити не могу, али желим чути истину о његовој погибији од господина Додика лично, јер он зна истину.

Република Српска 17.05.2016 | 10:25

Мајка трагично настрадалог Николе Ђуровића, младића који је живот изгубио у августу 2011. године, у саобраћајној несрећи на периферији Бањалуке која никада до краја није расвијетљена, са својим пријатељима на Фејсбуку подијелила је тужну вијест:

Најмилији мој. Данас ти је рођендан.
Имао би 25. година.
Све што бих рекла, чувам у себи.
Бог зна. Много ми недостајеш.
Али, видимо се мило моје.
ВОЛИМ ТЕ ЗАУВИЈЕК!
Твоја МАЈКА

У разговору за Истинито, Александра открива како се носи са својом тугом, коме се све од функционера обраћала за помоћ, ко јој је пружио подршку, а ко нијемо ћутао пред истином.

Најодговорнијим за прикривање истине о ономе што се десило те кобне ноћи августа 2011. године, Александра сматра предсједника Републике Српске Милорада Додика, јер је знао истину, тадашње министре унутрашњих послова и здравља, Станислава Чађу и Ранка Шкрбића, као и директора полиције Гојка Васића.

Због саобраћајне несреће, на четири године затвора осуђен је Ненад Радинковић, који је возећи "ауди" прошао кроз црвено и ударио у аутомобил Николе Ђуровића, који је тада имао 21 годину и подлегао од задобијених повреда. Суђење Радинковићу изазвало је много пажње у Бањалуци, због тврдње родитеља да за управљачем "аудија" није био Радинковић, него високи функционер Републике Српске.

Да ли сте имали прилику да се сретнете са људима које сматрате одговорним што се крије истина о погинији вашег сина? Како реагују када вас виде?

-Ранку Шкрбићу сам све у очи лично рекла прије него је отишао за амбасадора у Србију. Ништа није оповргао, ништа! Чак ми је рекао да имамо заједничког пријатеља који је доктор на ВМА и који је смјестио Чађу тамо. Све је признао у кафићу испод своје зграде, пред пуно људи.

Ја свим срцем зелим да се Додик скине са власти. Свим срцем, јер је сукривац у скривању истине о погибији мога сина.

Како се свих ових година борите са својом тугом која је двоструке природе: доживјели сте губитак сина јединца и игнорисање институција друштвакоје не желе да вам кажу истину о његовој смрти?

-Нема правих ријечи којима се то може описати. То је велики бол и ужасан губитак. Да је жив, мој син би данас радио, имао своју породицу, јер је био вјерен прије него што је погинуо. Да, тако млад, а вјерен. Он ми је био једино дијете и не могу описати своју бол. Ја га вратити не могу, али желим чути истину о његовој погибији од господина Додика лично, јер он зна истину. Шкрбић је лично одвезао Чађу на ВМА и то поуздано знам, зато желим да се коначно сазна истина. Ко је у питању, да ли Чађо или чак и Чубри. И Гојко Васић зна истину јер је након свадбе његове ћерке у Лакташима, организована трка аутомобила према Раковачким барама. Дакле, истину и само истину желим. А свој бол ћу носити док сам жива, разорена ми је породица.

Недавно сте заједно са још једном мајком трагично страдалог младића предводили протестну шетњу. Подржали су вас пријатељи, неколицина суграђана и понеки од политичара. Како то коментаришете?

-Многи нису знали за ту шетњу. А политичари које сам звала, одазвали су се и овим путем им се захваљујем. Да није било господина Шукала, ми не бисмо смјели стати пред Тужилаштво, за шта се он изборио и хвала му велико. Мирном шетњом смо жељели да Град не заборави да се то може десити и њиховој дјеци. Јер, као што сам већ рекла, а мало ко је пренио, да се то десило дјетету неког политичара, давно би тај кривац био у затвору. А овако, кога брига.Ми смо само ситни грађани за ову власт која је у ствари мафијашка, што сам исто тако рекла тада, али нико није пренио моје ријечи. Ваљда се боје Додика, Чубрија... Ја се не бојим. Ја само желим истину.

Да ли сте ви били на једном од протеста које су у суботу организовале власт и опозиција?

-Била сам на протесту опозиције. Али, ни ту се није спомињала неправда нанесена родитељима погинуле дјеце.

Све остало, јесте. Вољела бих да је неко споменуо и рад наших судова, који обично добијају директиву од Додика, колико сам схватила. Уцијењени су, као и тужитељка која је водила случај мога сина. Зашто се не појави неко из опозиције и то спомене? Драган Чавић је врло добро упознат са случајем погибије мога сина, али када сам га 2011. питала за помоћ, само је одговорио да не смије, да се боји за породицу.

Ово сто сам вам рекла, нико се није усудио да објави. Ја се не бојим никога у Републици Српској! Никога! Лично сам писала и Додику и Чавићу и Васићу.

Извор: Истинито