Вукановић: Телеграми драгом Вођи

„Гавриле, хитно ми пошаљи један телеграм подршке из Шавника, дрма ми се функција у Београду“ говорио је, глумећи функционера Трипка, Бранимир Брстина непоновљивом Петру Божовићу у култној серији „Волим ја неранџе но трпим“.

Република Српска 12.05.2016 | 22:50

Описујући опште расуло у институцијама и систему пред пад комунизма у једноумља у бившој Југославији, Миодраг Караџић и Здравко Шотра исмијавали су девијације једног друштва и система који се налазио пред колапсом.

Пратећи последњих дана вијести лажног и такозваног Јавног сервиса Републике Српске, слушајући бројне телеграме подршке које Додику шаљу разна удружења, невладине организације, аналитичари и појединци из Србије и Републике Српске, сјетио сам се крчања, окретања нуле и разговора глувим телефонима између Гаврила и Трипка коме се дрма столица.

Фантомска удружења Крајишника у Србији, разни Ћеранићи, Павићи, Петровићи, Анђелковићи, Галијашевићи други плаћеници - пси чувати Оца нације, шаљу му писма и телеграме бодрећи га да издржи у сукобу не само са опозицијом у Републици Српској, већ и са великим западним силама, бројним завјерама, Даутоглуом, Турском.

Прилог у Дневнику РТРС-а са нарученим лажним аналитичарем Дејаном Лучићем, који чита са папира имена неких Турака наводних организатора протеста а потом тврди да је министар безбједности Драган Мектић Хрват који се лажно представља као Србин, набоље осликава сву трагикомичну ситуацију и панику у којој се налази режим и његови дворски медији.

Притисак режима на грађане постао је неподношљив, и поклапа се сваки сумњиви појединац. Тако се у Требињу преко секретара Луке врши се снажан притисак на чланство и раднике ХЕТ и Електропривреде да у суботу присуствују контрамитингу, па је локални СНСД добио је задатак да најмање пошаље 200, а Невесиње 70 активиста.

Многи нису баш вољни да протегну ноге до Бањалуке како би махали заставама и дивили се успјесима и побједама Импулс Владе континуитета, али нико не жели да осјети бијес побјешњелих звијери, ризикује посао и стечене партијске привилегије.

„Није сила него добра воља, иду момци из Поповог поља...“ пјеваће се у аутобусима ХЕТ-а када у петак вече окићени црвеним заставама буду кренули да бране режим од издајника.

Слично ће бити и у другим мјестима, и не треба сумњати да ће режим на улицу истјерати све раднике администрације које је ухљебио протеклих година, али и многе криминалце који су свјесни да је за њих оваква Република Српка прва оаза и рај на Земљи.

У страху су велике очи, па је режим упрегао све силе.

РТРС и СРНА сваки дан избацују неког новог аналитичара, удружење и невладину организацију који трују народ причама о великим теоријама завјере и силама које су се тобоже уротиле да свргну оца нације. Чак су и студентска удружења, попут Уније студената Републике Српске, позвала грађана да не излазе на протесте који се организују гле чуда, управо на дан када је рођен Фрањо Туђман, што је студентским вођама послужило као јасан доказ велике завјере.

Никола Дроњак као вођа студената правио је велике проблеме режиму, па више ништа није препуштено случају, и нове вође студентских организација очито су изабране тек када су прошле кроз црвени филтер и показале се подобним.

Страх се шири на све стране, грађани се покушају заплашити директним пријетњама и пласирањем лажних вијести у режимским медијима. Начелнике појединих општина позивају полицијски инспектори како би сазнали колико људи и аутобуса из ког мјеста креће за Бањалуку. Свима је јасно да је режим ушао у последњу терминалну фазу, која је и најтежа.

Најава доласка челника Хајдераве Слободарске партије Аустрије, крајње десничарске и профашистичке странке у Бањалуку, говори о потпуном лудилу, анархији и паници у којој се налази режим. Питамо се да ли су лажни Отац нације и његови кумови толико изгубили разум да мисле да ће народ више вјеровати причама плаћених нео-фашиста из Беча него својим очима!? Осим новца и интереса, шта могу имати заједничко социјалдемократе и неофашисти. Да ли су то Аустријанци постали велики Срби и патриоте који треба да нас бране од домаћих издајника?

За очекивати је да на контрамитингу буде уобичајени декор, и да у покушају одбране неодбрањивог Додик на једном мјесту окупи многе лажне патриоте, пјеснике, режисере, глумце, црвене владике, Аустријанце, Русе и друге удворице које је широкогрудно чашћавао протеклих година буџетским средствима. Тако ће дијелећи сопствени народ, као што то у историји до сада није радио ниједан владар, лажни Отац нације мирити комунисте и фашисте, Русе и Аустријанце, љевичаре и десничаре... Да ништа нажао нису урадили грађанима протеклу деценију, тиранија и насиље које гледамо последњих мјесец дана и иживљавање на сопственим народом било би довољно да устанемо и кажемо ДОСТА ЈЕ.

Режим настоји да разним видовима притиска, пријетњама, насиљем и застраживањем уплаши напаћени народ који је највећа жртва десетогодишње унутрашње окупације, али разлога за страх нема. Изаћи слободно на улицу и рећи ДОСТА ЈЕ домаћим окупаторима и режиму обавеза је сваког искреног патриоте. То је дуг према нашим прецима који су погинули борећи се вијековима за слободу отаџбине, али и обавеза према младима и генерацијама које долазе јер не смијемо бити толико себични, слаби и уплашени да им у аманет оставимо да живе као робови у опустошеној, окупираној и опљачканој колонији.

Коначно је дошао је тренутак да се у што већем броју, мирно и достојанствено, окупе сви они који су жртве режима и отуђене олигархије, и да се не насједајући на евентуалне провокације режимских керова и плаћеника, јасно и гласно каже да је дошао крај њиховом насиљу, безакону, анархији и тиранији.

Чаушеску је био свјестан да је дошао крај тек у тренутку када се 21. децембра 1989 године појавио на балкону пред присилно окупљеним грађанима Букурешта који су упркос пријатњама агената Секуритатее који су их довели, почели да звижде тиранину током његовог говора.

Свакој тиранији, окупацији и насиљу мора једном доћи крај, и не може их спасити ни стотине телеграма подршке. Тако ни нашем отуђеном режиму и Ћилим-аги из Лакташа, као ни Трипку из Шавника у популарној Шотриној серији, неће помоћи наручени телеграми и писма разних плаћеника, удбаша, лажних патриота, аналитичара и организација.

Можда ће ускоро ти исти писати телеграме саучешћа драгом Вођи због губитка власти док народ буде славио побједу и истинску слободу.

Небојша Вукановић