Американци тражили активнију улогу Хрвата

ЛИТЛ РОК - БиХ, а посебно Федерација БиХ, нема изгледа на успјех ако Алија Изетбеговић не обезбиједи активну улогу за Хрвате у БиХ, рекао је Ворен Кристофер, амерички државни секретар, Изетбеговићу у разговору који је декласификован у Клинтоновој предсједничкој библиотеци.

Босна и Херцеговина 14.04.2016 | 08:14

Наиме, у свим документима који су до сада објављени, укључујући и ЦИА колекцију декласификовану 2013. године, јасно је видљиво да Америка активно фаворизује Бошњаке углавном у односу на Србе, док је према Хрватима у почетку Клинтонова администрација имала прилично нејасан однос.

Ипак, Америка је све више почела притискати Хрвате у љето 1993. године, а прије неколико дана смо открили први до сада објављени доказ који прилично јасно говори о околностима шта се то тако драматично промијенило.

Клинтон је, наиме, пристао да притисне Туђмана да натјера Хрвате у БиХ у савез са Бошњацима на приједлог Хариса Силајџића, министра спољних послова 1993. године, као "компензацију" што није могао испунити обећање Бошњацима да ће им укинути ембарго и извршити ваздушне ударе и натјерати и Србе и Хрвате на веће територијалне и политичке уступке.

Силајџић је, додуше индиректно али сасвим јасно, ставио Клинтону до знања да једино преко Хрватске "арапски пријатељи" могу доставити "помоћ" Бошњацима, те да се Арапи неће мијешати у Европи осим ако их Бијела кућа директно не позове.

У свим документима од тада јасно је видљив појачан притисак на Туђмана уз сталне пријетње санкцијама Хрватској ако Туђман не покаже "флексибилност" око Федерације. ЦИА документи које смо објављивали 2013, као и касније објављивани документи у Клинтоновој библиотеци, јасно сугеришу да су САД и те како знале да преко Хрватске иде арапско оружје за БиХ.

Рецимо, у документу ЦИА од 20. септембра 1995. године се сугерише да је Хрватска била свјесна да Арапи шаљу оружје Бошњацима преко њене територије и узимају дио за себе, али да нису имали појма да се међу испорукама налази и оружје из Ирана. "Скрећем вам пажњу на затегнуте односе у ФБиХ након што је Хрватска открила иранске ракете у испорукама оружја Бошњацима.

У принципу, Хрватска је била до те мјере узрујана да је запријетила да ће срушити сваки ирански авион који испоручује оружје Муслиманима", дословно је наведено у документу. Питер Галбрајт, амерички амбасадор у Хрватској, је 1999. године у својим мемоарима тврдио да је Туђман тражио мишљење о транзиту оружја за Бошњаке преко Хрватске и потврдио да је из Вашингтона добио сагласност.

"Речено ми је да је моја инструкција да Туђману кажем да немам инструкције из Вашингтона", написао је Галбрајт, чиме је де факто прећутно дозвољено да Иран настави да наоружава Бошњаке. Ипак, посебно од 1994. године Клинтоновој администрацији све више постаје јасно да ако жели да ФБиХ успије, мора више дати Хрватима, а послије 1995. године чинило се да је спремнија и на одређене уступке Србима, посебно како се приближавала америчка предсједничка кампања.

"Конгрес је изузетно забринут због будућности Федерације. Веома је важно да нађете активну улогу за Хрвате. С тим у вези, драго ми је да је са нама предсједник Зубак.

Знам да ћете ви урадити свој дио посла", рекао је Кристофер Изетбеговићу, како стоји у транскрипту разговора од 14. децембра 1995. И Туђман је у два одвојена разговора са предсједником Клинтоном спомињао да сва три народа у БиХ морају имати једнака конститутивна права.

"Ви се потрудите да Федерација функционише, а ја ћу се заложити да Хрвати имају фер третман", рекао је Клинтон Туђману.

Туђман је, пак, Клинтону уочи почетка Дејтонске конференције рекао да је "изненађен што у Дејтону нема представника бх. Хрвата", али је додао да ће Хрватска упркос томе подржати ФБиХ јер има "стратешки интерес".

Клинтон је преко ове примједбе прешао лаконски, вјероватно свјестан колико Туђману значи реинтеграција источне Славоније у Хрватску и жуто свјетло које су били добили за "Олују".

Док се Туђман жалио да Бошњаци мајоризују Хрвате, Изетбеговић је истицао да Хрвати не дозвољавају повратак Бошњака у подручја под хрватском контролом, као и да де факто раде на подјели Мостара.

"Тензије у Мостару нису због граница или броја општина, него због недостатка основних људских права. Нема вјерских ни политичких слобода, нема слободе кретања. Када ријешимо проблем људских права, и проблем Мостара ће бити ријешен. Чујем да вечерас разговарате са Туђманом. Преклињем вас да имате на уму ово што сам вам рекао кад се с њим сретнете. Он ситуацију тамо може промијенити буквално за дан", рекао је Изетбеговић.

(Независне новине)