Марко Јовановић као Стјепан Бобек и Саша Илић!

Са 28 година дефанзивац Партизана стигао до четвртог трофеја у Купу. Исти број пехара у овом такмичењу има и капитен Илић, чиме су се изједначили са Стјепаном Бобеком.

Фудбал 12.05.2016 | 20:40

До јуче само Стјепан Бобек, а после финала Купа у Горњем Милановцу још Саша Илић и Марко Јовановић.

Легендарни Штеф је 1957. године освојио четврти трофеј Купа маршала Тита са Партизаном и тако постао најтрофејнији играч црно-белих у овом такмичењу.

На првом месту био је усамњен пуних 59 година, али од 11. маја 2016. достигнуће са највише пехара у најмасовнијем домаћем такмичењу дели са актуелним првотимцима "парног ваљка".

Илић и Јовановић су против Јавора освојили такође четврти национални Куп. Капитену Партизана да побеђује у овом такмичењу успевало је 1998, 2001, 2011. и 2016, док је стамени дефанзивац трофеј подизао 2008, 2009, 2011. и 2016.

"Најсрећнији је био Марко Јовановић и много ми је драго због њега. Знам колико је желео и заслужио је да слави", рекао је голман црно-белих Бојан Шаранов, после победе у финалу над Јавором (2:0).

И заиста, иако смирен и одмерен у изјавама, Јовановић ни пред новинарима није могао да сакрије срећу и одушевљење.

"Сада имам четири титуле и четири Купа", одговорио нам је на прво питање о броју трофеја у црно-белом дресу.

"Увек сам највеселији када се славе трофеји, а сви знају колико волим Партизан. Имали смо много тешку сезону, били смо оспоравани, тако да су емоције прорадиле", нагласио је Јовановић.

За сениорски тим Партизан, у који је са 13 година дошао из ариљске Будућности, играо је од 2007. до 2011. Зимус се вратио у Хумску...

"Освојити трофеј са вољеним клубом је најлепши осећај који спортиста може да доживи. Куп је, када сам се вратио у Партизан, реално било једино такмичење у којем смо имали шансу да подигнемо пехар... И успели смо", у даху је изговарао Јовановић истичући да му посебно значи овај трофеј.

Сјајно вече у Милановцу Јовановић је употпунио голом пред крај првог полувремена, којим је "ваљак" стекао предност у финалу. Немања Михајловић је извео корнер на "другу стативу", да би штопер црно-белих надвисио чуваре и главом погодио мрежу.

"Баш ту акцију код прекида смо вежабали на тренинзима. Договор је био да Неца (Михајловић) гађа 'другу', а да тамо у скоку будемо Седерик (Гогуа) и ја. Одлично је убацио и мени се наместило да постигнем погодак. Пресрећан сам", рекао је Јовановић.

Победу је посветио на првом месту породици, а онда и свим навијачима Патризана.

"Када сам видео пуну трибину Гробара, али и оне наше навијаче који су били на супротној, амбијент који су направили није нам дозвољавао било какво опуштање. Рекао сам момцима: 'Погледајте колико је њих дошло због нас и какву су атмосферу направили. Данас не смемо да их изневеримо", истакао је 28-годишњи фудбалер и додао:

"Када смо падали подршка је била још моћнија и ми смо се дизали. Хвала им на свему и сада се заједно радујемо".

Марко Јовановић први пут је играо на новом стадиону у Горњем Милановцу.

"Одлука да се финале игра у Милановцу на стадиону Металца је пун погодак. Први пут сам играо на овом стадиону, који нимало не заостаје за објектима у Европи. Град Горњи Милановац и ФК Металац требало би да буду примери", подвукао је штопер црно-белих.

Аутобус са фудбалерима Партизана полако је кретао са паркинга стадиона Металца ка Земунелу. Из њега је до нас доприала навијачка песма. И у овом случају, као и много пута до тада, песму је водио Марко Јовановић.

Извор: мондо.рс