Сјећања - видео...Хејсел 1966.: Да је Партизан побиједио Реал...?!

Пре тачно пола века, 11. маја 1966, Партизан је био на корак од победе која је могла да потпуно промени историју после те ноћи на бриселском Хејселу.

Фудбал 12.05.2016 | 00:00

Чувена генерација црно-белих "беба" предвођених Шошкићем, Васовићем, Рашовићем, Галићем, Хасанагићем, играла је финале Купа европских шампиона против Реал Мадрида.

Партизан је до Хејсела стигао фантастичним играма против Нанта, Вердера, Спарте и Манчестер Јунајтеда, многи су већ видели црно-беле на крову Европе, али историја није исписана.

Реал је головима средином другог полувремена преокренуо резултат и славио са 2:1, за шесту титулу првака Европе. Многи сматрају да би Партизану победа отворила врата ка вишегодишњој доминацији.

Међутим, буквално у данима пред финале у Бриселу клуб је распродао своје играче, који су на финални меч стигли без икакве организације, колима, возовима, авионима, без анализе ривала.

Партизан је био први клуб из Источног блока који је стигао до финала КЕШ и једини све до Стеауе 1986. године.

Нант и Вердер је "прескочио" сигурним победама код куће, након чега је поражен у Прагу са чак 4:1. Ипак, пред 50.000 навијача на ЈНА славио је са 5:0 и изборио двомеч са Јунајтедом.

"Црвени ђаволи" су такође пали у Београду 2:0, а црно-бели су до финала стигли храбрим отпором на Олд Трафорду где су поражени минималним резултатом.

Уследио је дуел са петоструким прваком Европе за који су играли: Араквистан, Пачин, Санчиз, Пири, Де Филипе, Зоко, Серена, Аманцио, Гросо, Веласкез, Генто

Међутим, расуло у клубу у којем буквално никога није било брига за меч са Реалом, уништило је један сјајан тим који је могао да доминира годинама Европом.

Остао је жал за неискоришћеном приликом, али и понос због незапамћеног успеха младе екипе, која се убрзо размилела по Европи.

"О лепоти голова, то ни у стих не може да стане, то не може у статистичке таблице. Јер, тај ерос, тај усхит, тај сан лебди над стадионом ЈНА, над Београдом. А на терену још играју и Бобеков тим и црно-беле бебе, само мораш да заслужиш да их видиш", извод из есеја о "Бебама" од стране Боже Копривице.

Стадион Хејсел у Бриселу, 11. мај 1966. почетак у 19:30х…

Супарници на терену – Реал Мадрид и Партизан…

На центру немачки судија Креитлеин са капитенима Шошкићем и Хентом…

Било је то тачно пре 50 година, а Партизан први наш клуб у историји који је играо финале Купа шампиона. За оне навијаче који мало знају о том датуму, данас враћамо точак историје пола века уназад.

У јесен 1965. године Куп европских шампиона је ушао у свој једанаести циклус. По именима учесника, по приказаним играма, по интересовању, по приходима, то је већ било такмичење највишег рејтинга на свету. Партизан је за собом имао већ четири покушаја да се пробије међу најбоље, али није успевао. И не само Партизан, већ сви клубови из Источне Европе још у раним круговима такмичења наилазили су на непремостиве препреке. Прво је то успело Партизану у такмичењу за десети Куп шампиона – стигао је до последњег степеника, до финала, као први клуб из овог дела света и изазвао дивљење читаве Европе. Партизан, не само што је дошао до финала, него је на том путу елиминисао шампионе земаља високог реномеа.

Најпре шампиона Француске, Нант. У Београду, 22. септембра 1965. године, пред 30.000 гледалаца, побеђен је Нант са 2:0 (стрелци Галић и Хасанагић). У Нанту, 13. октобра у реваншу је било 2:2 (Ковачевић и Галић). Тако се Партизан пласирао међу шеснаест клубова који иду даље. У осмини финала, 9. новембра, у Београду је побеђен првак Немачке Вердер са 3:0 (у последњих двадесет минута стрелци су били Јусуфи, Пирмајер и Хасанагић). У реваншу, 19. новембра 1965, пред 30.000 гледалаца, Партизан је успео да се одупре снажном ривалу, примио је само један гол и обезбедио наставак такмичења на пролеће 1966. – био је међу осам најбољих на континенту.

Жреб је тада црно-белима доделио првака Чехословачке, Спарту. У Прагу, 2. марта, пред 35.000 гледалаца, Партизан је повео голом Хасанагића, али су Чеси преокренули резултат и на крају победили са 4:1. Партизану нису даване никакве шансе да може да надокнади толику предност ривала. Ипак, успео је.

У Београду, 9. марта, пред 50.000 својих навијача не само да је надокнађена предност Спарте, него је пала „петарда“ – 5:0 (Ковачевић и Хасанагић по два и Васовић).

Ривал у полуфиналу је био првак Енглеске, Манчестер Јунајтед. У Београду, 13. априла 1966. пред 50.000 сведока, Партизан је победио са 2:0 (Хасанагић и Бечејац). Реванш је игран на чувеном Олд Трафорду у Манчестеру 20. априла пред 62.500 гледалаца. Немајући шта да изгуби, првак Енглеске је тако силовито јуришао да се одбрана Партизана повијала као пред орканом, а Манчестер је голом Нобија Стајлса успео само једном да савлада сјајног Шошкића.

Партизан је „европско чудо“ довео до краја. Пред њим је остао још само Реал из Мадрида.

Тог 11. маја 1966. на стадиону Хејсел, пред 60.000 гледалаца, одиграна је финална утакмица.

На терен излазе две најбоље екипе старог континента, Партизан и Реал Мадрид. Бечејац, Рашовић и Васовић не дозвољавају играчима Реала да приђу голу, док Галић, Хасанагић и Пирмајер стварају изгледне прилике за вођство. Полувреме се завршава без голова, мада остаје жал што је ударац Хасанагића завршио само на пречки уместо у мрежи. Друго полувреме почиње доминацијом црно-белих, које је крунисано сјајним голом Васовића уз ерупцију радости на Хејселу. Недуго затим, на нашу велику жалост, Реал је изједначио, а убрзо и повео са 2:1, што је био и коначан резултат великог финала.

Партизан је наступио у саставу:

Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић Ковачевић, Хасанагић, Галић, Пирмајер. Тренер је био Абдулах Гегић, а „технико” Станислав Виргилије Попеску.

Партизан је поклекао на последњем степенику, иако је после успешних наступа у претходна четири кола стекао сигурност и велику репутацију у европским фудбалским круговима. Више ниједна његова победа није могла да се сматра изненађењем.

Најслабија карика југословенског шампиона била је на психолошком плану, и ту је пао. Имали смо тим највеће снаге, али је клуб у том тренутку био слаб за толико успеха и славе и није могао да заустави расуло у најважнијем моменту. То је вероватно највећи разлог неуспеха у финалу, управо тада када је било најпотребније бити стабилан.

Остао је жал за неискоришћеном приликом, али и понос због незапамћеног успеха младе екипе, која се убрзо размилела по Европи.

СВЕ УТАКМИЦЕ ПАРТИЗАНА У КУПУ ШАМПИОНА У СЕЗОНИ 1965/66

ПАРТИЗАН – НАНТ 2:0 (1:0)

Београд, 22. септембар 1965. Прва утакмица првог кола Купа европских шампиона (шеснаестина финала)
Стадион ЈНА. Гледалаца: 30.000.
Стрелци: Галић (37′) и Хасанагић (48′)
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Миладиновић, Васовић, Рашовић, Бечејац, Бајић, Пирмајер, Галић, Хасанагић, Ковачевић
Нант: Еон, Грабовски, Де Мишел, Лесенадек, Будзински, Сиодо, Бланше, Гонде, Милер, Симон, Мањи

НАНТ – ПАРТИЗАН 2:2 (1:1)

Нант, 13. октобар 1965. Реванш првог кола (шеснаестина финала)
Градски стадион у Нанту. Гледалаца: 23.000
Стрелци: Мањи (32′),Ковачевиц (43′),Галић (47′),и Бланше (70′)
Нант: Еон, Грабовски, Де Мишел, Будзински, Лесанадек, Сиодо, Блансе, Гонде, Милер, Симон, Мањи
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Миладиновић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Галић, Хасанагић, Пирмајер

ПАРТИЗАН – ВЕРДЕР 3:0 (0:0)

Београд, 9. новембар 1965. Прва утакмица другог кола (осмина финала)
Стадион ЈНА. Гледалаца: 30.000
Стрелци: Јусуфи (70′), Пирмајер (75′), Хасанагић (81′)
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Миладиновић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Виславски, Пирмајер
Вердер: Бернхард, Пјонтек, Хетгест, Стајнман, Бордел, Лоренц, Цебровски, Диц, Матисак, Фернер, Шулц

ВЕРДЕР – ПАРТИЗАН 1:0 (1:0)

Бремен ,17. новембар 1965. Реванш другог кола (осмина финала)
Стадион Вердера. Гледалаца: 30.000
Судија: Вотрон (Шкотска)
Стрелац: Диц (33′)
Вердер: Бернард, Пјонтек, Хетгест, Стајнман, Бордел, Лоренц, Цебровски, Диц, Матисак, Фернер, Кенел
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Дамјановић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Пирмајер, Виславски

СПАРТА – ПАРТИЗАН 4:1 (1:1)

Праг, 2. март 1966. Прва утакмица трећег кола (четвртфинале)
Стадион Спарте. Гледалаца: 35.000
Судија: Емсбер (Мађарска)
Стрелци: Хасанагић (15′), Квашњак (20,54,и 86′) и Басек (74)
Спарта: Крамериус, Колар, Таборски, Диба, Тихи, Мигаш, Поспихал, Мраз, Квашњак, Машек, Врана
Партизан: Ћурковић, Јусуфи, Миладиновић, Виславски, Рашовић, Михајловић,Вукелић, Давидовић, Хасанагић, Васовић, Пирмајер

ПАРТИЗАН – СПАРТА 5:0 (4:0)

Београд, 9. март 1966. Реванш цетвртфинала
Стадион ЈНА. Гледалаца: 50.000
Судија: Руменчев (Бугарска)
Стрелци: Ковачевић(4 и 29′), Хасанагић (35 и 71′) и Васовић (23′)
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Давидовић, Михајловић, Рашовић, Васовић, Бајић ,Ковачевић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер
Спарта: Крамеријус, Колар, Таборски, Мигаш, Тихи, Војта, Поспихал, Мраз, Квашњак, Машек, Врана

ПАРТИЗАН – МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД 2:0 (0:0)

Београд,13. април 1966. Прва утакмица полуфинала
Стадион ЈНА. Гледалаца: 50.000
Судија: Ченчер (СР Немачка)
Стрелци: Хасанагић (46′) и Бечејац (58′)
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер
Манчестер јунајтед: Грег, Бренан, Дан, Криранд, Фолкс, Стајлс, Бест, Лоу, Чарлтон, Херд, Конели

МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД – ПАРТИЗАН 1:0 (0:0)

Манцестер, 20. април 1966. Реванш полуфинала
Стадион: “Олд Трафорд”. Гледалаца: 62.500
Судија: Динст (Свајцарска)
Стрелац: Стајлс (72′)
Манчестер јунајтед: Грег, Бренан, Дан, Криренд, Фолкс, Стајлс, Адерсон, Лоу, Чарлтон, Херд, Конели
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Давидовић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер

ПАРТИЗАН – РЕАЛ МАДРИД 1:2 (0:0)

Брисел, 11. мај 1966. Финале Купа европских шампиона
Стадион: Хејсел. Гледалаца: 60.000
Судија: Крајтлајн (СР Немачка)
Стрелци: Васовић (55′), Аманцио (72′) и Серена (75′)
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић, Пирмајер
Реал Мадрид: Араквистан, Пачин, Санчиз, Пири, Де Филипе, Зоко, Серена, Аманцио, Гросо, Веласкез, Генто

Извор: Б92/партизан.рс