Sjećanja - video...Hejsel 1966.: Da je Partizan pobijedio Real...?!

Pre tačno pola veka, 11. maja 1966, Partizan je bio na korak od pobede koja je mogla da potpuno promeni istoriju posle te noći na briselskom Hejselu.

Fudbal 12.05.2016 | 00:00

Čuvena generacija crno-belih "beba" predvođenih Šoškićem, Vasovićem, Rašovićem, Galićem, Hasanagićem, igrala je finale Kupa evropskih šampiona protiv Real Madrida.

Partizan je do Hejsela stigao fantastičnim igrama protiv Nanta, Verdera, Sparte i Mančester Junajteda, mnogi su već videli crno-bele na krovu Evrope, ali istorija nije ispisana.

Real je golovima sredinom drugog poluvremena preokrenuo rezultat i slavio sa 2:1, za šestu titulu prvaka Evrope. Mnogi smatraju da bi Partizanu pobeda otvorila vrata ka višegodišnjoj dominaciji.

Međutim, bukvalno u danima pred finale u Briselu klub je rasprodao svoje igrače, koji su na finalni meč stigli bez ikakve organizacije, kolima, vozovima, avionima, bez analize rivala.

Partizan je bio prvi klub iz Istočnog bloka koji je stigao do finala KEŠ i jedini sve do Steaue 1986. godine.

Nant i Verder je "preskočio" sigurnim pobedama kod kuće, nakon čega je poražen u Pragu sa čak 4:1. Ipak, pred 50.000 navijača na JNA slavio je sa 5:0 i izborio dvomeč sa Junajtedom.

"Crveni đavoli" su takođe pali u Beogradu 2:0, a crno-beli su do finala stigli hrabrim otporom na Old Trafordu gde su poraženi minimalnim rezultatom.

Usledio je duel sa petostrukim prvakom Evrope za koji su igrali: Arakvistan, Pačin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amancio, Groso, Velaskez, Gento

Međutim, rasulo u klubu u kojem bukvalno nikoga nije bilo briga za meč sa Realom, uništilo je jedan sjajan tim koji je mogao da dominira godinama Evropom.

Ostao je žal za neiskorišćenom prilikom, ali i ponos zbog nezapamćenog uspeha mlade ekipe, koja se ubrzo razmilela po Evropi.

"O lepoti golova, to ni u stih ne može da stane, to ne može u statističke tablice. Jer, taj eros, taj ushit, taj san lebdi nad stadionom JNA, nad Beogradom. A na terenu još igraju i Bobekov tim i crno-bele bebe, samo moraš da zaslužiš da ih vidiš", izvod iz eseja o "Bebama" od strane Bože Koprivice.

Stadion Hejsel u Briselu, 11. maj 1966. početak u 19:30h…

Suparnici na terenu – Real Madrid i Partizan…

Na centru nemački sudija Kreitlein sa kapitenima Šoškićem i Hentom…

Bilo je to tačno pre 50 godina, a Partizan prvi naš klub u istoriji koji je igrao finale Kupa šampiona. Za one navijače koji malo znaju o tom datumu, danas vraćamo točak istorije pola veka unazad.

U jesen 1965. godine Kup evropskih šampiona je ušao u svoj jedanaesti ciklus. Po imenima učesnika, po prikazanim igrama, po interesovanju, po prihodima, to je već bilo takmičenje najvišeg rejtinga na svetu. Partizan je za sobom imao već četiri pokušaja da se probije među najbolje, ali nije uspevao. I ne samo Partizan, već svi klubovi iz Istočne Evrope još u ranim krugovima takmičenja nailazili su na nepremostive prepreke. Prvo je to uspelo Partizanu u takmičenju za deseti Kup šampiona – stigao je do poslednjeg stepenika, do finala, kao prvi klub iz ovog dela sveta i izazvao divljenje čitave Evrope. Partizan, ne samo što je došao do finala, nego je na tom putu eliminisao šampione zemalja visokog renomea.

Najpre šampiona Francuske, Nant. U Beogradu, 22. septembra 1965. godine, pred 30.000 gledalaca, pobeđen je Nant sa 2:0 (strelci Galić i Hasanagić). U Nantu, 13. oktobra u revanšu je bilo 2:2 (Kovačević i Galić). Tako se Partizan plasirao među šesnaest klubova koji idu dalje. U osmini finala, 9. novembra, u Beogradu je pobeđen prvak Nemačke Verder sa 3:0 (u poslednjih dvadeset minuta strelci su bili Jusufi, Pirmajer i Hasanagić). U revanšu, 19. novembra 1965, pred 30.000 gledalaca, Partizan je uspeo da se odupre snažnom rivalu, primio je samo jedan gol i obezbedio nastavak takmičenja na proleće 1966. – bio je među osam najboljih na kontinentu.

Žreb je tada crno-belima dodelio prvaka Čehoslovačke, Spartu. U Pragu, 2. marta, pred 35.000 gledalaca, Partizan je poveo golom Hasanagića, ali su Česi preokrenuli rezultat i na kraju pobedili sa 4:1. Partizanu nisu davane nikakve šanse da može da nadoknadi toliku prednost rivala. Ipak, uspeo je.

U Beogradu, 9. marta, pred 50.000 svojih navijača ne samo da je nadoknađena prednost Sparte, nego je pala „petarda“ – 5:0 (Kovačević i Hasanagić po dva i Vasović).

Rival u polufinalu je bio prvak Engleske, Mančester Junajted. U Beogradu, 13. aprila 1966. pred 50.000 svedoka, Partizan je pobedio sa 2:0 (Hasanagić i Bečejac). Revanš je igran na čuvenom Old Trafordu u Mančesteru 20. aprila pred 62.500 gledalaca. Nemajući šta da izgubi, prvak Engleske je tako silovito jurišao da se odbrana Partizana povijala kao pred orkanom, a Mančester je golom Nobija Stajlsa uspeo samo jednom da savlada sjajnog Šoškića.

Partizan je „evropsko čudo“ doveo do kraja. Pred njim je ostao još samo Real iz Madrida.

Tog 11. maja 1966. na stadionu Hejsel, pred 60.000 gledalaca, odigrana je finalna utakmica.

Na teren izlaze dve najbolje ekipe starog kontinenta, Partizan i Real Madrid. Bečejac, Rašović i Vasović ne dozvoljavaju igračima Reala da priđu golu, dok Galić, Hasanagić i Pirmajer stvaraju izgledne prilike za vođstvo. Poluvreme se završava bez golova, mada ostaje žal što je udarac Hasanagića završio samo na prečki umesto u mreži. Drugo poluvreme počinje dominacijom crno-belih, koje je krunisano sjajnim golom Vasovića uz erupciju radosti na Hejselu. Nedugo zatim, na našu veliku žalost, Real je izjednačio, a ubrzo i poveo sa 2:1, što je bio i konačan rezultat velikog finala.

Partizan je nastupio u sastavu:

Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. Trener je bio Abdulah Gegić, a „tehniko” Stanislav Virgilije Popesku.

Partizan je poklekao na poslednjem stepeniku, iako je posle uspešnih nastupa u prethodna četiri kola stekao sigurnost i veliku reputaciju u evropskim fudbalskim krugovima. Više nijedna njegova pobeda nije mogla da se smatra iznenađenjem.

Najslabija karika jugoslovenskog šampiona bila je na psihološkom planu, i tu je pao. Imali smo tim najveće snage, ali je klub u tom trenutku bio slab za toliko uspeha i slave i nije mogao da zaustavi rasulo u najvažnijem momentu. To je verovatno najveći razlog neuspeha u finalu, upravo tada kada je bilo najpotrebnije biti stabilan.

Ostao je žal za neiskorišćenom prilikom, ali i ponos zbog nezapamćenog uspeha mlade ekipe, koja se ubrzo razmilela po Evropi.

SVE UTAKMICE PARTIZANA U KUPU ŠAMPIONA U SEZONI 1965/66

PARTIZAN – NANT 2:0 (1:0)

Beograd, 22. septembar 1965. Prva utakmica prvog kola Kupa evropskih šampiona (šesnaestina finala)
Stadion JNA. Gledalaca: 30.000.
Strelci: Galić (37′) i Hasanagić (48′)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Miladinović, Vasović, Rašović, Bečejac, Bajić, Pirmajer, Galić, Hasanagić, Kovačević
Nant: Eon, Grabovski, De Mišel, Lesenadek, Budzinski, Siodo, Blanše, Gonde, Miler, Simon, Manji

NANT – PARTIZAN 2:2 (1:1)

Nant, 13. oktobar 1965. Revanš prvog kola (šesnaestina finala)
Gradski stadion u Nantu. Gledalaca: 23.000
Strelci: Manji (32′),Kovačevic (43′),Galić (47′),i Blanše (70′)
Nant: Eon, Grabovski, De Mišel, Budzinski, Lesanadek, Siodo, Blanse, Gonde, Miler, Simon, Manji
Partizan: Šoškić, Jusufi, Miladinović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Galić, Hasanagić, Pirmajer

PARTIZAN – VERDER 3:0 (0:0)

Beograd, 9. novembar 1965. Prva utakmica drugog kola (osmina finala)
Stadion JNA. Gledalaca: 30.000
Strelci: Jusufi (70′), Pirmajer (75′), Hasanagić (81′)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Miladinović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Vislavski, Pirmajer
Verder: Bernhard, Pjontek, Hetgest, Stajnman, Bordel, Lorenc, Cebrovski, Dic, Matisak, Ferner, Šulc

VERDER – PARTIZAN 1:0 (1:0)

Bremen ,17. novembar 1965. Revanš drugog kola (osmina finala)
Stadion Verdera. Gledalaca: 30.000
Sudija: Votron (Škotska)
Strelac: Dic (33′)
Verder: Bernard, Pjontek, Hetgest, Stajnman, Bordel, Lorenc, Cebrovski, Dic, Matisak, Ferner, Kenel
Partizan: Šoškić, Jusufi, Damjanović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Pirmajer, Vislavski

SPARTA – PARTIZAN 4:1 (1:1)

Prag, 2. mart 1966. Prva utakmica trećeg kola (četvrtfinale)
Stadion Sparte. Gledalaca: 35.000
Sudija: Emsber (Mađarska)
Strelci: Hasanagić (15′), Kvašnjak (20,54,i 86′) i Basek (74)
Sparta: Kramerius, Kolar, Taborski, Diba, Tihi, Migaš, Pospihal, Mraz, Kvašnjak, Mašek, Vrana
Partizan: Ćurković, Jusufi, Miladinović, Vislavski, Rašović, Mihajlović,Vukelić, Davidović, Hasanagić, Vasović, Pirmajer

PARTIZAN – SPARTA 5:0 (4:0)

Beograd, 9. mart 1966. Revanš cetvrtfinala
Stadion JNA. Gledalaca: 50.000
Sudija: Rumenčev (Bugarska)
Strelci: Kovačević(4 i 29′), Hasanagić (35 i 71′) i Vasović (23′)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Davidović, Mihajlović, Rašović, Vasović, Bajić ,Kovačević, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer
Sparta: Kramerijus, Kolar, Taborski, Migaš, Tihi, Vojta, Pospihal, Mraz, Kvašnjak, Mašek, Vrana

PARTIZAN – MANČESTER JUNAJTED 2:0 (0:0)

Beograd,13. april 1966. Prva utakmica polufinala
Stadion JNA. Gledalaca: 50.000
Sudija: Čenčer (SR Nemačka)
Strelci: Hasanagić (46′) i Bečejac (58′)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer
Mančester junajted: Greg, Brenan, Dan, Krirand, Folks, Stajls, Best, Lou, Čarlton, Herd, Koneli

MANČESTER JUNAJTED – PARTIZAN 1:0 (0:0)

Mancester, 20. april 1966. Revanš polufinala
Stadion: “Old Traford”. Gledalaca: 62.500
Sudija: Dinst (Svajcarska)
Strelac: Stajls (72′)
Mančester junajted: Greg, Brenan, Dan, Krirend, Folks, Stajls, Aderson, Lou, Čarlton, Herd, Koneli
Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Davidović, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer

PARTIZAN – REAL MADRID 1:2 (0:0)

Brisel, 11. maj 1966. Finale Kupa evropskih šampiona
Stadion: Hejsel. Gledalaca: 60.000
Sudija: Krajtlajn (SR Nemačka)
Strelci: Vasović (55′), Amancio (72′) i Serena (75′)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Real Madrid: Arakvistan, Pačin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amancio, Groso, Velaskez, Gento

Izvor: B92/partizan.rs