Анализа - видео: Посљедњих 48 минута...!

Дошао је на крај пута. Испред Кобија Брајанта је последњих 48 минута у каријери. Двадесет година, 30.000 поена, 6.000 асистенција, пет титула, гомилу рекорда је иза њега. 14. април, пола пет ујутру. Ново "црвено слово" за кошаркашке фанатике. Последњих 48 минута Кобија Брајанта на паркету. Одлази Мајкл Џордан ове генерације.

Кошарка 14.04.2016 | 00:22
Анализа - видео: Посљедњих 48 минута...!

Сваком ко је одрастао уз кошарку средином 90-их постојао је само један синоним за ову игру – Мајкл Џордан. Дивили смо се и Меџику Џонсону и Хакиму Олаџувону, а онда је дошла 1996. година.

Година у којој су МЈ и Булси имали чувених 72-10 и освојили четврту титулу, а Филаделфија 76ерси као првог пика изабрали непоновљивог Алана Ајверсона.

Година у којој је Бил Клинтон играо "шах" на глобалној мапи и плесао уз "Макарену", а хип-хоп култура прерасла у култ убиствима Тупака Шакура и Бигија Смолса у року од шест месеци, у бесмисленом сукобу источне и западне обале.

Те године су Лос Анђелес Лејкерси одлучили да доведу у НБА лигу првог бека из средње школе и због њега се одрекну Влада Дивца.

"Ко је онај мали ћелави што су га Лејкерси узели уместо Дивца?", био је један од уобичајених коментара,"Сад су дефинитивно пропали".

Али човек са НБА логоа Џери Вест видео је нешто посебно у 17-годишњем момку из Филаделфије који је волео "сокер".

Да ли видео човека који ће га надмашити и постати најбољи у историји "језераша" из ЛА?

Себични егоманијак?

Рекорди су почели да падају већ у руки сезони, победио је и на Ол-стару у закуцавању и већ тада показао свој карактер, своју глад за победом.

Полуфинале плеј-офа Запада, мај 1997. Јута има меч лопту на 3-1 и савршен неред у редовима ривала. Садашњи тренер Лејкерса Бајрон Скот био је повређен, Роберт Ори је избачен због туче са Џефом Хорнасеком, а Шекил О'Нил је добио шести фаул 105 секунди пре краја.

Сав терет је пао на плећа момка чији су први уговор у НБА лиги потписали родитељи јер је био малолетан. Пет тројки, моћна одбрана, кош са центра уз звук сирене за победу... Не, није се то догодило, то се дешава у Лос Анђелесу, али само у Холивуду.

Брајант је имао пет "ер-болова", промашио је скок-шут за победу у финишу последње четвртине, а онда три тројке у продужетку, укључујући два шута за изједначење у последњем минуту.

Јута је славила пет разлике и елиминисала Лејкерсе са 4-1. Ипак, тада смо први пут видели црту која ће обележити једну величанствену каријеру.

"Брајант је био једини који је имао храбрости да шутира када је требало", рекао је тада О'Нил.

Увек је говорио да је све што жели победа, да ће му када заврши каријеру највише недостајати управо та шанса за победом. Бар 82 утакмице по сезони које може да добије. Оно што је радио целе две деценије.

"Људи не схватају колико сам опседнут победом", рекао је једном Брајант.

Најбољи стрелац и најтрофејнији играч у историји другог најтрофејнијег тима у НБА, током 20 година је стекао статус једног од најбољих бекова, одмах после Џордана, али ће га многи описати као "себичног егоманијака који само жели да шутира".

То и није далеко од истине, знао је до изнемоглости да баца лопту ка кошу ривала ако крене са промашајима, али није све тако црно и бело…

"Пре ћу шутирати 0/30 него 0/9. Тих 0/9 значи да си пристао на пораз, да си одустао", објаснио је Брајант.

Пет титула, МВП признања, 30.000+ поена, 6.000+ асистенција, превазиђена оптужба за силовање, 81 поен Торонту, тандем са Шеком, “хеликоптер", четири у низу са 50+ поена, титула у закуцавању, господар звука сирене… То је његово право наслеђе.

ДНК

Није рођен нити је одрастао у Лос Анђелесу, али је постао његов заштитни знак.

Двадесет година, сезону за сезоном је остављао крв, сузе и зној за Лејкерсе. Сањао је да игра за њих, а постао је њихов сан.

Није био магичан, он је стварао магију у љубичасто-жутом дресу, било ћелав или са афро фризуром, са осмицом или двадесетчетворком на леђима.

Алеј-упови за О’Нила, 81 поен Торонту, тројка од табле преко Вејда уз звук сирене, "постеризовање" Стива Неша, идентично ватрено крштење за Двајта Хауарда, пет шампионских парада, гомила Ол-старова, хеликоптер за тренинг.

Имали су Лејкерси много легенди у својим редовима, попут Меџика, Абдул-Џабара, Веста, Чемберлена, Вортија, Бејлора, али тешко да ће од сада и један од њих имати статус иконе у рангу Кобија.

Дуели са Џорданом, Ајверсоном, Пирсом, Аленом, Џејмсом, Вејдом, Ентонијем, Дурентом, Сиксерсима, Пејсерсима, Пистонсима, Спарсима, Кингсима, остаће у аналима НБА лиге.

Сарадња са О'Нилом, Мелоуном, Гасолом, Пејтоном, Нешом, Рајсом, Одомом, Артестом, Оријем, Фишером биће неизбрисив траг у сећању навијача Лејкерса, под сводовима Форума и Стејплс центра.

Коби је ушао дубоко у ДНК Лос Анђелеса.

"Он није најталентованији играч, Трејси Мекгрејди је талентованији од њега. То ће вам и сам рећи. Али има све остале ствари да то надокнади. Ствари које га чине другачијима од других. Нико не може да га заустави када нешто науми. Када би се Исус спустио са небеса и рекао: 'Коби, не можеш да урадиш то', он би му вероватно одговорио: 'Држи се ти претварања воде у вино и подизању људи из мртвих, ја ћу да бринем о кошарци', описао је Кобијев карактер главни кондициони тренер Лејкерса Гери Вити.

2013.

Сваки крај има свој почетак. Кобијев није почео у новембру када је написао оду кошарци. Почео је на пролеће 2013.

Те сезоне Лејкерси су имали стартну петорку: Неш, Брајант, Артест, Гасол, Хауард. Претпостављало се шампионску. Међутим, ветеране су обориле повреде, Хауард није функционисао као у Орланду, па је плеј-оф дошао у питање.

Брајант је пре тога пропустио само један, па је послао јасну поруку навијачима: "Обећавам вам плеј-оф". Водила се битка са Јутом у завршници, када је Брајант опет дао све за своје обећање.

Одиграо је 274 од 288 минута у последњих шест утакмица, одмарао је тек по минут-два по мечу иако му је у личној писало да има 35. Није дозвољавао Мајку Д’Ентонију да га изводи ни на секунд ако он не сматра да је потребно. Није могао да делује ни ГМ. Није могао нико.

После утакмице се кретао као 105-годишња баба, рекао је својевремено Антван Џејмисон, али је на паркету имао више од 25 поена у просеку.

Трасирао је Лејкерсима пут у плеј-оф, а себи окончао каријеру суперстара.

"Скоро сам се убио да би нас увео у плеј-оф”, рекао је Коби који је шутирао слободна бацања против Голден Стејта са покиданом Ахиловом тетивом.

Форсирање у тих шест утакмица у којима је довео Лејкерсе до плеј-офа му је уништило последње године.

У првих 16 сезона каријере је био несаломив, чак ни повреде га нису спречавале да игра на врхунском нивоу.

Препоне, ложа, раме, скочни зглоб који га је мучио од средње школе, све је то уобичајено за кошаркаша, са свим тим је Брајант играо без проблема. Против Ахила није могао.

"Једноставно, волим да играм. Увек сам се трудио да пронађем нове начине да играм. За мене је основна логика била да будем на терену, чак и ако сам повређен. Ако могу да се изборим с болом и то неће погоршати повреду, ја ћу играти", рекао је Брајант пред последњи меч у каријери.

То га није у потпуности зауставило. Пружио нам је још три године. Нису биле блиставе као претходне, нису биле ни приближно занимљиве, али је знао да нас с времена на време запањи, да убаци 30, 40 поена, да се са 38 година поиграва са 20-годишњацима.

"Верујем када је испред тебе изазов, мораш да се форсираш до крајње границе. Да видиш где се она налази, да видиш шта си способан да урадиш, а шта не. Некада ће то да те сломи, а тада, када си сломљен, видећеш од чега си направљен и како да се опет подигнеш. Никада себи не бих опростио да нисмо ушли у плеј-оф. Да се нисам толико трудио, никад не бих знао колико још могу. То себи никад не бих могао да опростим", није зажалио Брајант.

Лабудова песма

Крајем новембра 2015. тренер Лејкерса Бајрон Скот му је рекао да ће играти мало мање у другом полувремену.

"Ради шта хоћеш, то је твој проблем. Ја сам физички спреман. Ако желиш да играм више, играћу. Ако желиш да играм мање, играћу. Брига ме, ово ми је ионако последња сезона", рекао је Брајант.

"Чекај, шта!?", сигурно је помислио Скот, који га је дочекао као голобрадог рукија у старом "Форуму" те чувене 1996.

Иако су Вориорси јурили рекорд Булса, Кари настављао да терорише ривале тројкама, Сан Антонио био неосвојив, Брајант им је свима украо шоу.

Свестан да Лејкерси не могу до титуле, него ни до плеј-офа, нашао је начин да још једну резултатски ужасну сезону учини спектакуларном.

"Бићу увек тај клинац са умотаним чарапама, кантом за ђубре у ћошку, пет секунди до краја и лоптом у мојим рукама. 5...4...3...2...1. Увек ћу те волети, Коби", опростио се дан касније Брајант од кошарке.

Караван Лејкерса постао је опроштајна Кобијева журка. Од Сакрамента, преко Финикса, Тексаса, Флориде, Мичигена, до Бостона и Медисон Сквер Гардена, Брајант се опраштао од НБА лиге, а она од њега.

Увек је волео статус негативца, звиждуке са трибина противничких арена, "бууу" када изводи пенале, а сада је све то преокренуо у аплаузе и сузе. Оне који су му највише звиждали, натерао је да му аплаудирају више него икоме ове сезоне.

"Себично" је одвукао сву пажњу на себе, а опет, помогао је Лејкерсима. Овај пут не резултатски, али је обезбедио тиму лакшу транзицију.

"Језераши" се у наредним годинама уздају у Деанђела Расела и Џулијуса Рендла, а Коби им је својом опроштајном турнејом омогућио да избегну "артиљеријску паљбу" незадвољства због бројних пораза, те да се на миру се развијају у будуће звезде.

Можда Брајант јесте "најотуђенија НБА звезда", како су га годинама видели представници медија, али му је тим очигледно увек био на првом месту.

"Осам", "величанствен", "убица", "перфекциониста", "победник", "24", "смртоносан", "сензационалан", "Г.О.А.Т", "жесток", "чудовиште", "легенда", "не можеш га описати у једној речи", то су асоцијације на Брајанта за његове бивше и садашње саиграче и ривале.

Караван је стигао на крај пута. Испед Брајанта је још свега 48 минута. Четрдесет осам минута током којих неће бити важно који је резулат, колико је ко постигао поена, имао асистенција и скокова или промашаја.

Стејплс центар ће хтео не хтео морати да каже збогом свом идолу, да се опрости од свега на шта је навикао у последње две декаде.

НИшта више неће бити исто. Збогом, Коби, воли те твоја кошарка.

Коментари / 0

Оставите коментар