"Наредни мјесеци су кључни за БиХ"

Деветог маја 1950. го­дине рођена је идеја о формирању заједнице која се сматра прете­чом данашње Европске уније. Управо се због те чи­њенице 9. мај прославља и као Дан Европе, а он се обиљежава и у нашој земљи.

Босна и Херцеговина 09.05.2016 | 13:20

Говорећи тим поводом за "Фактор" о путу БиХ ка Европској унији, амбасадор Ларс-Гунар Вигемарк, шеф Де­легације ЕУ у БиХ и специјал­ни представник ЕУ у БиХ, казао је како вјерује да је БиХ успјела да задржи курс поврат­ка на европски пут.

"У наредним мјесецима је тренутак истине, када се број­не обавезе које су преузете у прошлој години морају испунити. Добро је што је Реформска агенда договорена прошле године и сада се мора имплементирати.

Постоје три фазе, а ближимо се завршетку прве. Надам се да ће се наредног мјесеца пости­ћи договор са Међународним монетарним фондом и Свјетском банком.

То је вео­ма важно за ЕУ. Нови закони о раду у Федерацији БиХ и Репу­блици Српској морају се импле­ментирати. Када је адаптација Споразума о стабилизацији и при­друживању у питању, преговори се добро одвијају и обје стране разумију шта се мора урадити."

"Ово је веома повољан споразум за БиХ; можете добити нешто кори­сно за цијелу земљу и морам то нагласити због информација које круже како се ради о негативном споразуму.

Он је апсолутно ва­жан, не само за вашу трговину и пољопривреду, већ за цијелу зе­мљу и мора се проматрати у том контексту.

Када је Механизам координације у питању, желио бих охрабрити све стране које су укључене, од Вијећа министара, нарочито ентитетског нивоа, кан­тона и Брчко дисткрита да пости­гну коначни договор. Веома су близу договора, али не би требало повезивати друга питања са Ме­ханизмом координације", рекао је Вигемарк.

На питање да ли је задовољан са досадашњом имплемен­тацијом Реформске агенде, рекао је да је веома задовољан са оним што је ура­ђено и на државном и ентитетским нивоима.

"Такође је охрабрујуће видјети да се у неким кантони­ма, попут Тузланског кантона у којем сам недавно боравио, такође подузимају кораци да се на том нивоу имплементира Агенда.

Мислим да се ближимо крају прве фазе, у којој су зако­ни о раду били међу најважнијим сегментима новог законодав­ства, али такође ту су договори са ММФ-ом, Свјетском бан­ком, али и Европском банком за обнову и развој (ЕБРД). Ови кључни сегменти дефинишу финансије цијелог реформског пакета.

Овај реформски пакет не укљу­чује нове намете у виду повећа­ња пореза, фискално је неутралан. Ако смањите порез на рад, мо­рате то компензирати нечим и ту се јавља питање акциза на гориво, алкохол, дуван итд."

"Мислим да се то мора објаснити јасно људима, да разумију о чему се ради. Не ради се о томе да ли плаћате пет одсто више за флашу пива, вино или неко друго пиће, ради се о сма­њивању трошкова рада, како би се више људи запослило. Када је наредна фаза у питању, мислим да је до краја јуна крајњи рок за постизање договора са ММФ-ом и новог дугорочног фонда стабилности. Представници ММФ-а долазе у земљу ове седмице и они ће имати посљедњу мисију да ријеше све детаље, који укључују регулисање банкарског сектора и већу транспарентност у банкар­ском сектору. Свјетска банка је веома забринута системом одре­ђивања цијена лијекова. Људи у БиХ плаћају 30 или 40 одсто више за лијекове, него људи у сусјед­ним земљама. Зато људи иду у Београд или Загреб да купе основне лијекове, што није у реду", казао је Вигемарк.

Говорећи о објављивању резултата по­писа становништва, уз напомену да крајњи рок 1. јули, Вигемарк је казао:

"Тренутно је законски рок 1. јули. Мислим да чак и ако се данас донесе од­лука о методологији, а тренутно постоје несугласице око тога ко је резидент и тиче се веома ограниченог броја људи, треба три до четири мјесеца да усагласите и завршите бројке како бисте објавили резултате на прави начин. Већ сте на неки начин прекршили рок.

Уколико се деси било какво продужење рока, важно је да се то не одужи. То се мора урадити. У интересу је грађана да се зна податак о броју људи и ЕУ ће питати БиХ, ако се ваша аплика­ција за чланство одобри и пређе се у фазу процјена и анализирања, колико људи ту живи, гдје живе, колико су стари, чиме се баве и такве ствари.

Као што сам рекао, не занимају нас толико резулта­ти необавезних питања. Питање да ли сте Србин, Хрват, Бошњак, Ром је необавезно. То неће промијенити економско и друштвено стање у земљи. Не значи да није важно знати, али што се ЕУ тиче, то није заиста важно", казао је Вигемарк за "Фактор".

Извор: Фактор.ба