Алергија постаје пандемија

Чак 150 милиона Европљана има проблеме, 100 милиона алергијски ринитис, 17 милиона реагује на храну. Лечење неопходно ако се јави кијање, свраб и црвенило очију, кашаљ са тескобом у грудима и гушењем.

Здравље 07.05.2016 | 09:10

Уживање у пролећу често покваре алергије. Буђење вегетације многи испрате са сузама и упорном кијавицом, због алергена који се непрекидно ослобађају. И док муку муче са сврабом и секрецијом из носа, кашљем, главобољом и другим симптомима које изазива полен, већина обично мисли да су узрок тегоба непрележане зимске прехладе.

Алергија је озбиљно оболење, на које требе обратити пуну пажњу, наглашава алерголог професор др Весна Томић-Спирић из Клинике за алергологију и имунологију каже:

- Алергијске болести последњих година попримају пандемијски карактер, а свест о њиховом на здравље није на довољно високом нивоу. Колико су алергије важне, показује и вишедеценијско постојање Европске академије за алергологију и имунологију (ЕААЦИ), највеће непрофитне организације у овој области, чији је члан и наша земља. Академија се бави подизањем свести о учесталости и значају алергијских болести у свету. То је веома важно, јер се предвиђа да ће за мање од деценије, више од половине Европљана боловати од неког облика алергије, па се намеће потреба за развијањем превенције. Да би се што боље припремили за то, Европска академија је крајем прошлог месеца у Европском парламенту организовала одржавање стручног скупа под слоганом "Тестирај своју алергију."

* Колики људи болује од алергије?

- У Европи чак 150 милиона људи има неки облик алергије, од тога сто милиона алергијски ринитис, најчешће алергијско оболење, а 70 милиона астму. Астма је, иначе, најчешћа хронична болест код деце, а 90 одсто их је алергијског типа. Са алергијом на храну је 17 милиона, од чега је чак осам одсто животно угрожено са могућношћу да доживи озбиљне анафилактичке реакције и анафилактички шок као најтежи облик, праћен отежаним дисањем и гушењем и падом артеријског притиска са потенцијалним смртним исходом. На планетарном нивоу више од 300 милиона људи има астму. По учесталости оболевања алергијске болести су у самом врху иза хроничних незаразних кардиоваскуларних болести. Утисак је потпуно другачији јер им се не придаје довољно значај. А, требало би, с обзиром на учесталост, нарушен квалитет живота и велико економско оптерећење друштва. Због алергијских болести годишње се изгуби сто милиона радних дана на послу и у школи. На жалост, око 50 одсто оболелих нема праву дијагнозу, па се не лечи на прави начин. Када би се на време поставила дијагноза, уз правилно лечење уштедело би се око 142 билиона евра. Овим бројкама су обухваћени и пацијенти у Србији.

* На шта се мора обратити пажња код сезонских алергија?

- Свака биљна врста има календар цветања и ослобађања полена. Од фебруара до маја цвета дрвеће, па је тада концентрација ове врсте полена највећа. На пример, седам до десет дана у првој половини априла се јавља полен брезе у огромним концентрацијама, а у јуну липа. Преосетљивост може да се испољи и на јову, леску, храст, тополу, на сваку биљну врсту која је регистрована на поленској карти. Мерне станице на територији Београда и других градова и региона у Србији јасно показују, за одређени период године, актуелне врсте и концентрације полена у ваздуху, зависно од вегетације и климатских прилика. У Војводини је доминантна амброзија. Пацијенти су најчешће полисензибилисани, што значи да су истовремено сензибилисани на већи број алергена, различите полене, као и гриње и плесни. Када има ветра и сунца поленова зрна се веома брзо шире. Када је киша падају на земљу, што смањује концентрацију и тада су тегобе обично мање испољене. Ако се у време поленске активности јави кијање, свраб и црвенило очију и сузење, почне упоран кашаљ праћен тескобом у грудима и гушењем, обавезно треба посетити лекара. Поготово ако се симптоми понављају сезонски, сваког пролећа, лета или јесени. Велики број пацијената, који нису полисензибилисани, има тегобе током целе године.

* Од чега зависи подложност алергији?

- Битан је предиспонирајући наследни фактор, али и фактори средине. Када алергени удисањем дођу на респираторну слузницу, код преосетљивих особа изазивају упалу која је посредована различитим медијаторима, односно чиниоцима. Међу њима је хистамин одговоран за више од половине симптома. Наведени медијатори доводе до упалних промена на слузници респираторног тракта, што се испољава појавом алергије. Хистамин се ослобађа из ћелије слузокоже, а у контакту са алергеном доводи до отока због надражаја нервних завршетака. Претходно промене се дешавају и на крвним судовима, епителу, жлездама... Тегобе у носу и очима често су удружена са тегобама доњих дисајних путева. Практично, јавља се удружена болест дисајних путева испољена као ринитис и астма. Зато, многе особе са алергијским ринитисом имају сметње и у доњим дисајним путевима. Алергијски ринитис је најзначајнији фактор ризика за настанак астме, јер се запалење на нивоу носа спушта и на бронхије, због чега се пацијенти често гуше. Више од 40 одсто оболелих од алергијског ринитиса има и астму, а више од 80 одсто астматичара има ринитис. Зато је правило струке да се код алергијског ринитиса тражи астма и обрнуто. Адекватном терапијом у лечењу ринитиса, спречава се или одлаже астма. Осим тога, алергијски ринитис нарушава квалитет живота, јер су такве особе нервозне, умарају се, лоше спавају и мање су продуктивне.

* Како се дијагностикује и лечи алергијски ринитис?

- Примењује се кожно тестирање, такозвани "кожни приктест", на унутрашњој страни подлактице, као и други тестови. Уколико се потврди преосетљивост на инхалационе алергене, почиње терапија антихистаминицима и кортикостероидима, који се стављају у нос у виду назалног спреја. Антихистаминици су ефикасни код кијања, свраба и појачане секреције, али слабије за запушен нос. Уз лекове, спроводи се и алерген специфична имунотерапија, то је примена алергенске вакцине у циљу измене имунског одговора на алерген. Има и превентивно дејство у спречавању и одлагању астме. Практично, утиче се на смањење симптома болести и потребе за лековима. Имунотерапија је најважнија превентивна, јер спречава преосетљивост на нове алергене и теже облике болести.

ПРОВЕТРАВАЊЕ УВЕЧЕ

Највећа концентрација полена је ујутру, зато се саветује проветравање увече. Особе са алергијским тегобама требало би да ограниче боравак и активности ван куће током високе концентрације алергена.

Због сузења очију, требало би да носе наочаре, а када уђу у кућу да се обавезно истуширају, јер се поленова зрна лепе за кожу и одећу. У аутомобилу не држите отворен прозор, већ користите климу са антиалергијским филтерима.

Новости