Ко компликује пут Србије ка ЕУ?

Хоће ли пут Србије ка Европској унији, после захтева Хрватске, закомпликовати и Бугарска и Румунија са својим захтевима?

Србија 06.05.2016 | 21:20
Ко компликује пут Србије ка ЕУ?

Незваничне информације указују на то да су и ове две земље забринуте због права њихових мањина у Србији, а Београд тврди да нико од званичника из Софије и Букурешта није помињао могућу блокаду европског пута Србије.

Званичне најаве из Бугарске и Румуније да ће на путу отварања поглавља 23 тражити побољшање статуса њихових мањина у Србији нема.

Србија је, како наводе у Канцеларији за људска и мањинска права, једна од ретких земаља која је заједно с мањинама направила Акциони план за унапређење положаја националних мањина.

"Националне мањине могу и потребно је да указују на то што виде као свој проблем, али се форма за решавање таквих проблема мора прилагодити. Дакле, то не може бити процес придруживања, то не може бити тема приликом отварања преговарачког поглавља 23. То јесте тема за билатералне састанке, то јесте тема међувладиних мешовитих комисија са многим земљама, прилика има и не треба злоупотребљавати овај процес у којем се Србија тренутно налази", каже Сузана Пауновић из Канцеларије за људска и мањинска права.

Влашко питање, односно статус ове мањине, Румунија је покретала и приликом кандидатуре Србије за чланство у Европској унији, али су се тада Београд и Букурешт брзо договорили о превазилажењу овог проблема. Аналитичари наводе да ће, ако до отварања овог проблема и дође, кључна бити реч Брисела.

"Када је урађен скрининг националног законодатвства у области заштите етничких мањина у Србији није констатован ниједан значајнији пропуст апропо њијховог статуса. Мислим да ће ово бити кратког даха и да неће суштински утицати на динамику преговора. Јесте да су то можда прилично остетљива питања, али имајући у виду да односе са суседима карактеришу та мањинска проблеми у свим државама у региону", каже Драган Ђукановић из Центра за спољну политику.

Српска страна подсећа да се о овим питањима већ расправљало при изради акционог плана за мањине.

"Морам да подсетим да је овај акциони план документ који мора да реши питање положаја свих националних мањина које живе у Србији, да је питање начина на који ће се у будућности реализовати изборни процес, будућих уставних измена и тако даље била тема и на овој радној групи, али је врло јасно речено да ће се о томе разговарати када дође до конретних активности и на изменама устава и на изменама изборног законодавства", каже Сузана Пауновић.

Отварање поглавља 23 и 24, која покривају област правосуђа, права, борбе против корупције и криминала, планирано је за јун.

Сагласност за отварање поглавља дало је 27 земаља чланица, док Хрватска од Србије тражи испуњавање три услова, од укидања закона о универзалној јурисдилкуцији за ратне злочине, побољшања положаја хрватске мањине до, како наводе, потпуне сарадње с Хашким трибуналом.

Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар