Ko komplikuje put Srbije ka EU?

Hoće li put Srbije ka Evropskoj uniji, posle zahteva Hrvatske, zakomplikovati i Bugarska i Rumunija sa svojim zahtevima?

Srbija 06.05.2016 | 21:20

Nezvanične informacije ukazuju na to da su i ove dve zemlje zabrinute zbog prava njihovih manjina u Srbiji, a Beograd tvrdi da niko od zvaničnika iz Sofije i Bukurešta nije pominjao moguću blokadu evropskog puta Srbije.

Zvanične najave iz Bugarske i Rumunije da će na putu otvaranja poglavlja 23 tražiti poboljšanje statusa njihovih manjina u Srbiji nema.

Srbija je, kako navode u Kancelariji za ljudska i manjinska prava, jedna od retkih zemalja koja je zajedno s manjinama napravila Akcioni plan za unapređenje položaja nacionalnih manjina.

"Nacionalne manjine mogu i potrebno je da ukazuju na to što vide kao svoj problem, ali se forma za rešavanje takvih problema mora prilagoditi. Dakle, to ne može biti proces pridruživanja, to ne može biti tema prilikom otvaranja pregovaračkog poglavlja 23. To jeste tema za bilateralne sastanke, to jeste tema međuvladinih mešovitih komisija sa mnogim zemljama, prilika ima i ne treba zloupotrebljavati ovaj proces u kojem se Srbija trenutno nalazi", kaže Suzana Paunović iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Vlaško pitanje, odnosno status ove manjine, Rumunija je pokretala i prilikom kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, ali su se tada Beograd i Bukurešt brzo dogovorili o prevazilaženju ovog problema. Analitičari navode da će, ako do otvaranja ovog problema i dođe, ključna biti reč Brisela.

"Kada je urađen skrining nacionalnog zakonodatvstva u oblasti zaštite etničkih manjina u Srbiji nije konstatovan nijedan značajniji propust apropo njijhovog statusa. Mislim da će ovo biti kratkog daha i da neće suštinski uticati na dinamiku pregovora. Jeste da su to možda prilično ostetljiva pitanja, ali imajući u vidu da odnose sa susedima karakterišu ta manjinska problemi u svim državama u regionu", kaže Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.

Srpska strana podseća da se o ovim pitanjima već raspravljalo pri izradi akcionog plana za manjine.

"Moram da podsetim da je ovaj akcioni plan dokument koji mora da reši pitanje položaja svih nacionalnih manjina koje žive u Srbiji, da je pitanje načina na koji će se u budućnosti realizovati izborni proces, budućih ustavnih izmena i tako dalje bila tema i na ovoj radnoj grupi, ali je vrlo jasno rečeno da će se o tome razgovarati kada dođe do konretnih aktivnosti i na izmenama ustava i na izmenama izbornog zakonodavstva", kaže Suzana Paunović.

Otvaranje poglavlja 23 i 24, koja pokrivaju oblast pravosuđa, prava, borbe protiv korupcije i kriminala, planirano je za jun.

Saglasnost za otvaranje poglavlja dalo je 27 zemalja članica, dok Hrvatska od Srbije traži ispunjavanje tri uslova, od ukidanja zakona o univerzalnoj jurisdilkuciji za ratne zločine, poboljšanja položaja hrvatske manjine do, kako navode, potpune saradnje s Haškim tribunalom.

Izvor: B92