Анализа: Како се ''ковала'' Звездина титула?!

Одлазак управе ојачао тим! Лучове бомбе и експлозија Марка Грујића! Подсећање на моменте који су преломили сезону у Суперлиги...

На неиграње у Европи накалемила се тешка транзициона сезона под вођством Ненада Лалатовића без трофеја. Од титуле из 2014. године, која се толико дуго чекала у Љутице Богдана, нису остала ни сећања. Тамо негде у јулу, посебно после елиминације од Каирата, Црвена звезда је изгледала као тим и клуб без икакве перспективе. Све је слутило на то да ће Партизан згазити полувековну традицију и престићи вечитог ривала са Маракане по броју освојених титула. Варничило је у Љутице Богдана током лета, али се све завршило бајковито.

Црвена звезда је у једном тренутку јурила светски рекорд Бенфике, имала 30 бодова више од директних конкурената и када се подвуче црте више него доминантно приграбила трофеј. Као тестамент сјајне сезоне служиће и невероватан низ од 24 узастопна тријумфа... И не само то: причаће се наредних година како је Црвена звезда из изгубљене ситуација дошла у позицију да распаљује надања навијача о пласману у Лигу шампиона. Ово су догађаји који су преломили сезону на Звездину воденицу.

1. ОДЛАЗАК УПРАВЕ ПОКРЕНУО СЕРИЈУ ПОБЕДА

Као што не постоје две жене идентичних пропорција, тако и не постоје трофеји који су исклесани на сличан начин. Али ова сезона има додирних тачака са годином када је Звезда под вођством Славише Стојановића прекинула шестогодишњу доминацију Партизана. Тада су се Милијаш, Мијаиловић, Мрђа „скупили“ на Златибору, не чекајући да их неко заштити након што су им непознати диверзанти уништили аутомобиле. Свлачионица је тада била највећа снага Црвене звезде. А слично је било и овог пута. После ремија са Радничким из Ниша ескалирао је бес навијача који су захтевали моментални одлазак Управе. Посебно, јер је пре тога Звезда уписала реми у Милановцу и онај "епски" преокрет против ОФК Београда.

Звезда је остала обезглављена, или је тако деловало на папиру. Међутим, оставке људи од утицаја покренуо је екипу. Чак бисмо рекли да је и ојачао тим. Није било оних својствених бирократских струја у Љутице Богдана, као много пута у новијој историји које су правиле много више штете него користи. Звезда није била полигон за пуштање спинова и одмеравање снага ко има јачи друштвени утицај. Звезда је постала оно што мора стално да буде – фудбалски клуб са врло добрим тимом за српске прилике. Уосталом у в. д. стању црвено-бели су започели серију победа и наговестили доминацију. Та серија сачувала је и функцију и генералног директора клуба Звездана Терзића.

2. ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ЧУКАРИЧКИ 3:1

Буран је био финиш летњег прелазног рока у Црвеној звезди. Видели су у Љутице Богдана да ће са тимом који се супротставио Каирату само моћи да честитају црно-белима на новој титули. Са празном касом морали су да одиграју рискантно и – профитирали. Као ретко када Црвена звезда је погодила са довођењем странаца. Ибањез, Вијеира и Доналд су се експресно уклопили, Плавшић и Срнић донели квалитет више. Потентан и екстремно брз тим пробио је баријеру када је био притеран уза зид. Играло се пето коло домаћег првенства, Чукарички је водио на Маракани... А онда је Луис Лучо Ибањез показао од каквог је материјала саткан. Навијачи су на тој утакмици могли да виде да је Звезда добила бека са левом ногом натприродних моћи, али и праву латинску фудбалску битангу. Рођеног шампиона који је бомбама у мрежи Чукаричког осветлао Звездин шампионски пут.

3. ВИДИ ГРУЈИЋА КАКО ИГРА И – УМРИ

Опет се враћамо на 2014. годину. Необавезан разговор са Славишом Стојановиће, тадашњим тренером Црвене звезде. Апсурдну ситуацију у клубу бивши селектор Словеније објашњава речима:

„Ја не знам да ли су они свесни каквог играча имају овде. Мислим на овог малог Грујића. Ако останем овде даћу му капитенску траку. То је чудо. Нисам одавно видео везисту са таквим карактеристикама“, говорио је у неформалном разговору Славиша Стојановића.

Игром судбине те јесени 2015. године мали Груја, како су га од милоште звали, постао је мушкарац. И играчина. Био је тас који је током јесени доносио превагу на Звездину страну, синоним за сурову доминацију. Звезда и Марко Грујић су током првог дела сезоне расли заједно. Млади репрезентативац Србије постао је фудбалер од седам милиона евра. И не само то. Претио је да постане неко ко ће, због савршене техничке писмености, способности да одигра штиклу и протури ривалу лопту кроз ноге кад он то хоће, доводити навијаче на стадион. Ливерпул је одлучио другачије, Звезда оптерећена дуговима морала да – прихвати. На новој позицији у другом делу сезоне није одржао ниво, мада се мучио са повредама.

4. НАЈБОЉИ ФУДБАЛ У КАРИЈЕРИ ИГРАЛИ СУ ВИЈЕИРА И КАТАИ

Они који су дуго присутни на Маракани знају крајње рационално да објасне неке од највећих успеха у историји клуба. Тачније, највећи успех речима да су Просинечки, Најдоски, Белодедић, Маровић, Шабанаџовић и Бинић свој најбољи фудбал играли у Црвеној звезди... Матрица, дакле, постоји. А судбина је рекла да ће Александар Катаи и Уго Вијеира кроз најбољи део каријере пролазити у најтрофејнијем српском клубу. Као што смо већ написали Звезди је шампионски пут осветлала она типична латинска фудбалска битанга у лику Луиса Ибањеза... А имала је у својим редовима још једну битангу. Лењу из србобранских шорова – Александра Катаија. Много су покушали – нису успели да искористе савршене техничке способности бившег везисте Олимпијакоса. То је урадио актуелни стручни штаб... Катаи није био више онај играч који ће скакао по нервима навијача. Почео је да показује емоције и у јесењем делу био један од најбољи играча (13 голова).

Звезда је руку подршке и поверење пружила Уго Вијеири. Португалац је после велике породичне трагедије пронашао мир у Београду. А срећа је потражила њега. Имао је велику подршку стручног штаба, био прва и опција без алтернативе и у тренуцима голгетерске апстиненције. Остало је познато. Два гола против Партизана, па онда померање свих могућих граница. Некадашњи члан Бенфике је на девет узастопних утакмица успео да постигне гол, остављајући утисак још једног играча који по карактеристикама припада Црвеној звезди. Насликао је уметничка дела против Чукаричког и Јавора и себе катапултирао у друштво најбољих странаца који су играли у Црвеној звезди.

5. БРУКА ПРОТИВ БОРЦА, ПА КАНОНАДА НА БРДУ

Победа, победа, голови, егзибиција, па онда – један од највећих брука у историји клуба. Борац из Чачка предвођен Милорадом Косановићем нанео је црвено-белима најтежи пораз у Београду у последњих 30 година. Климала се Звездина доминација, систем актуленог стручног штаба демонстрирао је озбиљне пукотине... Израњавани су црвено-бели отишли су на Баново брдо. И послали директним ривалима поруку да шампионску наду оставе за неку другу сезону. Поезија од игре и резултата. Чукарички је разбијен на парампарчад у најбољој партији сезоне. Звезда је прославила титулу 3. маја, али је после тријумфа над Брду практично постала шампион. Остало је било одрађивање посла.

6. ПРОЛЕЋНИ ЛАГАНИ ПАД

Јесен је била перфектна, пролеће само-добро. Причали су играчи Црвене звезде током зимских припрема да ће наставити по старом, али у последње време виђена је доминација у траговима. Да ли их је успавала велика бодовна предност или без Вукашина Јовановића и поврђеног Марка Грујића нису могли да се врате на пређашњи ниво остаће тајна до почетка квалификација за Лигу шампиона. До тада има времена да се изврши додатна селекција како би се тражио велики успех. Титула је део одрађеног посла.

Извор: моззартспорт

Фото: Вечерње новости