Данас је краљ Енглеске! А не тако давно украденим бициклом бјежао из хладне Шкотске!

Ријад Марез открио за до сада непознату анегдоту...

Фудбалска планета само о томе прича: Хоће ли Лестер Сити успети да шокира свет и заиста освоји титулу најбољег у Премијер лиги? Све очи су упрте у капитена Веса Морган и луду дружину Клаудија Ранијерија. Пре свих на Ријада Мареза, раније ове недеље проглашеног за најбољег играча Премијер лиге у избору колега фудбалера.

"Краљ Енглеске", вришти наслов са насловне стране Екиповог магазина који садржи и 12 страна интервјуа са Лестеровим асом. Прво питање вероватно би поставио сваки новинар: Хоћете ли издржати поред свих ових очекивања?
"Искрено, живимо у неком нашем малом мехуру", хладнокрвно одговара Марез, свестан да народ воли изненађења, а да би Лестеров успон на трон био раван чуду.

Уз ограду да ни Лестер није сасвим мали, већ да само симболизује вечиту класну борбу.
"Да, немамо најбоље играче, ни највећи буџет, али наша солидарност заслужује дивљење. Истина, имали смо и среће, али кад смо већ ту: Сад или никад", остаје на земљи Алжирац одрастао у Сарселу, северном предграђу Париза.

Уосталом, тешко је прихватити да је реалност таква. Марез није од оних којима се предвиђала блистава будућност. И није једини такав у Лестеру. Исто важи и за Н’Гола Кантеа, Џејмија Вардија, Веса Моргана.
"Ми нисмо програмирани да будемо професионалци. И зато живимо са неком доза безбрижности. Смејемо се. Па ја сам у Сарселу био играч коме су стално говорили да се уозбиљи и престане да се смејем. Ја сам био тај који је увек правио зврчке... Волим да се забављам. Био сам дежурна дворска луда где год сам играо у Француској. Овде у Енглеској баш и није тако, мада смо Џејми Варди и ја и сада задужени за атмосферу у свлачионици. Ранијери воли кад се смејемо. Само једном, на полувремену утакмице са Њукаслом, викао је на нас. Иначе се шалимо чак и са њим. А он само говори: Не, не, концетришите се на фудбал, ви сте Лисице, будите паметни".

А да заиста није био оличење професионалца најбоље сведочи до сада непозната анегдота са Марезове пробе у шкотском Сент Мирену.
"Било је физички напорно и хладно. Тренирали смо по снегу, није ми било дозвољено да одем, па сам се искрао, ’позајмио’ бицикл и побегао на воз, па на аеродром и отишао кући", присетио се Марез.

Екип наводи да је претходно одглумио повреду како би уопште добио слободан дан.