ЛЕ: Какво ће то бити финале! Ливерпул - Севиља за трон и ЛШ!

Тајна Енфилда: Попели смо се врх брда како само ми знамо! Ливерпул предвођен фантастичним Јиргеном Клопом и расположеним Данијелом Стариџом спречио свешпанског финале еврокупова - 3:0 против Виљареала! Каква сезона! Гамеиро почистио Шахтјор, Севиља напада трећи узастопни трофеј Лиге Европе! Француз најзаслужнији што ће се његов тим пети пут у последњих десет година борити за други најважнији трофеј у европском клупском фудбалу - 3:1!

И после кажу тренер није важан. Дошао је кад се часног крста није знало. Ни ко како стоји на терену, ни да ли веће глупости праве у одбрани или у нападу. Чак је и везни ред деловао шепртљасто. А онда је Јирген Клоп „затегао“ екипу, миц по миц водио је напред и довео на само 90 - можда буде и 120 - минута од освајања пехара Лиге Европе и директног пласмана у Лигу шампиона.

Црвени су још једном успели да ураде оно у чему су ненадмашни. Да у реваншу европских купова на свом Енфилду „купе“ улазницу за финале. Успели су у томе осми пут узастопно. И опет нису примили гол, а напред су дали два и превазишли мањак од пре седам дана кад је Виљареал славио у првом минуту надокнаде времена - 3:0 (први меч 0:1).

И ето Јиргена Клопа у финалу Лиге Европе. Тог непоновљивог шармера међу тренерима и најбољег „играча“ Ливерпула у сезони на чијем ће концу имати шансу да уради више него што су многи претпостављали кад је почетком јесени дошао на Острву.

Могао је Немац вечерас комотно да седне на клупу, спусти наочаре и ужива, јер је све у игри његовог тима подсећало на Борусију из времена кад је владао немачким фудбалом. Наравно, харизматични шеф струке петоструког првака Старог континента није могао миран, „скакутао“ је поред аут-линије, јурио напред-назад као да он игра, али је штос у другоме. Своје играче подстакао је знатно раније. Ма, и пре припреме овог, за њих вишеструко важног дуела. Натерао их је да убеце у брзину више, да буду отреситији позадији, сигурнији у пасу и мирнији у реализаицји. Награда за такав приступ и понашање није могла да изостане, иако је Виљареал повремено, али само повремено, подсећао зашто је једно од најпријатнијих изненађења континенталног фудбала овер сезоне.

Као што је писало на једном од транспарената на Енфилду: „Попели смо се на врх брда како само ми знамо“. Мождату тајну никад неће, нити би требало, да открију. То је оно чудо скривено у зидинама култног здања о које је пре месец дана треснула Борусија а о које се вечерас разбила и шпанска армада, уверена да после 284 минута без примљеног гола може да издржи још 90.

Успели су тек седам. Толико је требало Ливерпулу да прву праву прилику претовори у погодак, иако је то заправо учинио Бруно Соријано, да би сваки следећи напад домаћина био страховито опасан, илуструјући снагу, амбицију и посвећеност због које ни славље у Базелу није далеко, макар преко пута стајао и апсолутни владар овог такмичењ - Севиља.

Против безопасног Виљареала Ливепрул је лако стварао шансе и било је само питање кад ће преломити утакмицу. Урадио је то несуђени стрелац код првог гола. Ако му је тад штопер гостију „отео“ славу онда је средином другог дела Данијел Стариџ потврдио да се вратио. У прави час. Дао је пети гол на последњих седам утакмица, за који највише може да захвали блиставој асистенцији Роберта Фирмина, који је нешто касније после одличног продора највише утицао на погодак Адама Лалане.

За крај надања Виљареала да утешним голом може до пролаза и првог финала неког европског купа (ако не рачунамо три Интертото купа). Јер, ипак, тамо је место Ливепрулу. Ако ништа друго, они знају како да се попну на врх брда.

Каква сезона! Гамеиро почистио Шахтјор, Севиља напада трећи узастопни трофеј Лиге Европе! Француз најзаслужнији што ће се његов тим пети пут у последњих десет година борити за други најважнији трофеј у европском клупском фудбалу - 3:1!

Хоћете да победите четвртком? То је просто немогуће када је са друге стране Севиља. Желите у финале Лиге Европе? Неће моћи - тамо је поново Севиља! Трећи пут узастопно, пети у последњих десет година екипа са стадиона Рамон Санчез Писхуан бориће се за други најважнији трофеј у европском клупском фудбалу. За то је ове вечери, али и комплетне сезоне, био најзаслужнији невероватни Кевин Гамеиро, који је са два гола учествовао у великом тријумфу против Шахтјора - 3:1 (1:1), укупно 5:3.

Феноменални француски нападач са огромним жаром и мотивом ушао је и овај, најважнији меч у досадашњем току сезоне за екипу Унаја Емерија, па му је било неопходно само девет минута да пошаље лопту иза леђа Андреја Пјатова. Лукави голгетер Севиље искористио је катастрофалну грешку младог Максима Малишева и већ на самом старту утакмице у потпуности променио њен ток.

Севиља је у тим тренуцима држала контролу игре и резултата, али је концетрација домаћим играчима почела да опада у финишу првог дела игре, што су квалитетни гости зналачки искористили и преко Едуарда Силве стигли до изједначења. Бразилца са хрватским пасошем сјајно је пронашао Марлос, па овоме није било тешко да настави голгетерски низ који је започео у недавном дербију са Динамом из Кијева.

Тај погодак представљао је јасан знак за екипу Мирчее Луческуа да крене на све или ништа у другом полувремену, али је убрзо уследио нови хладан туш. Прошла су непуна два минута игре у наставку меч, Криховјак је правовремено уочио одлично кретање и сигнализацију Гамеира и послао му лопту у простор. Уследила је нова хирушки прецизна реакција, лопта је прошла милиметар далеко од Пјатова, који је остао на земљи, па Гамеиру било лако да постигне свој седми погодак на осам мечева у Лиги Европе ове сезоне.

Већ тада, иако их је резултат од 2:2 водио у продужетке, потонуле су све лађе гостима из Доњецка, што је Севиља, ношена фантастичним хуком скоро 50.000 навијача са Санчез Писхуана, искористила на најбољи начин. Витоло је пружио лопту на десну страну за десног бека Маријана, а дугогодишњи првотимац Бордоа није превише оклевао, добро се наместио, а онда снажно опалио по лопти и славље Севиљине публике је могло да почне.

Севиља је до сада играла четири финала и сваки пут победила. Прво је 2006. године пао Мидлзбро, 2007. Еспањол, 2014. Бенфика, док је прошле сезоне немоћан био Дњепар. Остаје да се види да ли ће такве судбине бити и славни Ливерпул.