LE: Kakvo će to biti finale! Liverpul - Sevilja za tron i LŠ!

Tajna Enfilda: Popeli smo se vrh brda kako samo mi znamo! Liverpul predvođen fantastičnim Jirgenom Klopom i raspoloženim Danijelom Staridžom sprečio svešpanskog finale evrokupova - 3:0 protiv Viljareala! Kakva sezona! Gameiro počistio Šahtjor, Sevilja napada treći uzastopni trofej Lige Evrope! Francuz najzaslužniji što će se njegov tim peti put u poslednjih deset godina boriti za drugi najvažniji trofej u evropskom klupskom fudbalu - 3:1!

I posle kažu trener nije važan. Došao je kad se časnog krsta nije znalo. Ni ko kako stoji na terenu, ni da li veće gluposti prave u odbrani ili u napadu. Čak je i vezni red delovao šeprtljasto. A onda je Jirgen Klop „zategao“ ekipu, mic po mic vodio je napred i doveo na samo 90 - možda bude i 120 - minuta od osvajanja pehara Lige Evrope i direktnog plasmana u Ligu šampiona.

Crveni su još jednom uspeli da urade ono u čemu su nenadmašni. Da u revanšu evropskih kupova na svom Enfildu „kupe“ ulaznicu za finale. Uspeli su u tome osmi put uzastopno. I opet nisu primili gol, a napred su dali dva i prevazišli manjak od pre sedam dana kad je Viljareal slavio u prvom minutu nadoknade vremena - 3:0 (prvi meč 0:1).

I eto Jirgena Klopa u finalu Lige Evrope. Tog neponovljivog šarmera među trenerima i najboljeg „igrača“ Liverpula u sezoni na čijem će koncu imati šansu da uradi više nego što su mnogi pretpostavljali kad je početkom jeseni došao na Ostrvu.

Mogao je Nemac večeras komotno da sedne na klupu, spusti naočare i uživa, jer je sve u igri njegovog tima podsećalo na Borusiju iz vremena kad je vladao nemačkim fudbalom. Naravno, harizmatični šef struke petostrukog prvaka Starog kontinenta nije mogao miran, „skakutao“ je pored aut-linije, jurio napred-nazad kao da on igra, ali je štos u drugome. Svoje igrače podstakao je znatno ranije. Ma, i pre pripreme ovog, za njih višestruko važnog duela. Naterao ih je da ubece u brzinu više, da budu otresitiji pozadiji, sigurniji u pasu i mirniji u realizaicji. Nagrada za takav pristup i ponašanje nije mogla da izostane, iako je Viljareal povremeno, ali samo povremeno, podsećao zašto je jedno od najprijatnijih iznenađenja kontinentalnog fudbala over sezone.

Kao što je pisalo na jednom od transparenata na Enfildu: „Popeli smo se na vrh brda kako samo mi znamo“. Moždatu tajnu nikad neće, niti bi trebalo, da otkriju. To je ono čudo skriveno u zidinama kultnog zdanja o koje je pre mesec dana tresnula Borusija a o koje se večeras razbila i španska armada, uverena da posle 284 minuta bez primljenog gola može da izdrži još 90.

Uspeli su tek sedam. Toliko je trebalo Liverpulu da prvu pravu priliku pretovori u pogodak, iako je to zapravo učinio Bruno Sorijano, da bi svaki sledeći napad domaćina bio strahovito opasan, ilustrujući snagu, ambiciju i posvećenost zbog koje ni slavlje u Bazelu nije daleko, makar preko puta stajao i apsolutni vladar ovog takmičenj - Sevilja.

Protiv bezopasnog Viljareala Liveprul je lako stvarao šanse i bilo je samo pitanje kad će prelomiti utakmicu. Uradio je to nesuđeni strelac kod prvog gola. Ako mu je tad štoper gostiju „oteo“ slavu onda je sredinom drugog dela Danijel Staridž potvrdio da se vratio. U pravi čas. Dao je peti gol na poslednjih sedam utakmica, za koji najviše može da zahvali blistavoj asistenciji Roberta Firmina, koji je nešto kasnije posle odličnog prodora najviše uticao na pogodak Adama Lalane.

Za kraj nadanja Viljareala da utešnim golom može do prolaza i prvog finala nekog evropskog kupa (ako ne računamo tri Intertoto kupa). Jer, ipak, tamo je mesto Liveprulu. Ako ništa drugo, oni znaju kako da se popnu na vrh brda.

Kakva sezona! Gameiro počistio Šahtjor, Sevilja napada treći uzastopni trofej Lige Evrope! Francuz najzaslužniji što će se njegov tim peti put u poslednjih deset godina boriti za drugi najvažniji trofej u evropskom klupskom fudbalu - 3:1!

Hoćete da pobedite četvrtkom? To je prosto nemoguće kada je sa druge strane Sevilja. Želite u finale Lige Evrope? Neće moći - tamo je ponovo Sevilja! Treći put uzastopno, peti u poslednjih deset godina ekipa sa stadiona Ramon Sančez Pishuan boriće se za drugi najvažniji trofej u evropskom klupskom fudbalu. Za to je ove večeri, ali i kompletne sezone, bio najzaslužniji neverovatni Kevin Gameiro, koji je sa dva gola učestvovao u velikom trijumfu protiv Šahtjora - 3:1 (1:1), ukupno 5:3.

Fenomenalni francuski napadač sa ogromnim žarom i motivom ušao je i ovaj, najvažniji meč u dosadašnjem toku sezone za ekipu Unaja Emerija, pa mu je bilo neophodno samo devet minuta da pošalje loptu iza leđa Andreja Pjatova. Lukavi golgeter Sevilje iskoristio je katastrofalnu grešku mladog Maksima Mališeva i već na samom startu utakmice u potpunosti promenio njen tok.

Sevilja je u tim trenucima držala kontrolu igre i rezultata, ali je koncetracija domaćim igračima počela da opada u finišu prvog dela igre, što su kvalitetni gosti znalački iskoristili i preko Eduarda Silve stigli do izjednačenja. Brazilca sa hrvatskim pasošem sjajno je pronašao Marlos, pa ovome nije bilo teško da nastavi golgeterski niz koji je započeo u nedavnom derbiju sa Dinamom iz Kijeva.

Taj pogodak predstavljao je jasan znak za ekipu Mirčee Lučeskua da krene na sve ili ništa u drugom poluvremenu, ali je ubrzo usledio novi hladan tuš. Prošla su nepuna dva minuta igre u nastavku meč, Krihovjak je pravovremeno uočio odlično kretanje i signalizaciju Gameira i poslao mu loptu u prostor. Usledila je nova hiruški precizna reakcija, lopta je prošla milimetar daleko od Pjatova, koji je ostao na zemlji, pa Gameiru bilo lako da postigne svoj sedmi pogodak na osam mečeva u Ligi Evrope ove sezone.

Već tada, iako ih je rezultat od 2:2 vodio u produžetke, potonule su sve lađe gostima iz Donjecka, što je Sevilja, nošena fantastičnim hukom skoro 50.000 navijača sa Sančez Pishuana, iskoristila na najbolji način. Vitolo je pružio loptu na desnu stranu za desnog beka Marijana, a dugogodišnji prvotimac Bordoa nije previše oklevao, dobro se namestio, a onda snažno opalio po lopti i slavlje Seviljine publike je moglo da počne.

Sevilja je do sada igrala četiri finala i svaki put pobedila. Prvo je 2006. godine pao Midlzbro, 2007. Espanjol, 2014. Benfika, dok je prošle sezone nemoćan bio Dnjepar. Ostaje da se vidi da li će takve sudbine biti i slavni Liverpul.