Руски новац није за тајкуне, већ за раст привреде у БиХ

Предратни дуг бившег Совјетског Савеза према Босни и Херцеговини од 125 милиона долара, поново је заоштрио односе између Власти у Републици Српској и представника Републике Српске у институцијама БиХ.

Босна и Херцеговина 13.04.2016 | 12:20

Трећина новца требала би припасти Републици Српској што власт Српске очекује како би закрпила буџетске рупе, док из Савеза за промјене, који врши власт у Сарајеву, тврде да тај новац мора отићи у привреду.

Коначну ријеч даће Савјет министара, а како се буџетски расцјеп у овом ентитету све више шири тако се заоштрава и реторика.

Спорни "Клирнишки дуг" је настао по основу робне размјене бивше Југославије са бившим Совјетским Савезом, до сада је Русија ријешила са свим југословенским републикама, осим са Босном и Херцеговином.

Годинама се покушало наћи право рјешење, па је тако било у плану пребијање дуга за гас, затим је било планирано да Русија испоручи вишенамјенске хеликоптере, те се предлагала и компензација у опреми за жељезнице.

Коначно је Савјет министара БиХ добио од руског министра финансија приједлог да се дуг исплати у кешу, на шта су се обрадовали носиоци власти у Републици Српској.

Министар индустрије, Петар Ђокић, тврди да је то све заслуга ентитетског предсједника Милорада Додика.

"То је, прије свега, допринос Владе Републике Српске и позиција Републике Српске коју има унутар Руске Федерације па и напора који је учинио предсједник Републике Српске", каже Ђокић.

Понуда да се 125 милиона долара исплати у кешу, већ су прихватиле ентитетске власти, а Вјекослав Беванда, министар финансија БиХ, у изјави за Н1 је рекао: "Мислим да нећемо бити толико наивни и рекао би и луди да неискористимо ову шансу јер ниједна држава бивше Југославије то није наплатила онако како би ми требали наплатити".

Ипак, запело је на односима енитетске Власти у Републици Српској и Савеза за промјене који врши власт на државном нивоу.

Власт оптужује Савез за промијене да опструише наплату овог дуга који је неопходан буџету Републике Српске, каже Ђокић.

"Организована намјера да се покуша створити што теже стање у Републици Српској цјенећи да је проблем са приходима проблем свих власти у БиХ", сматра Ђокић.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ, Мирко Шаровић, са друге стране тврди да трећина новца, неких 40 милиона долара, колико би требало припасти Републици Српској, не треба усмјерити на крпљење буџетских рупа, већ се треба наћи начин да се он усмјери у привреду.

"Мислим да овој актуелној власти не треба дозволити да они буду ти који ће да дијеле тај новац. Тај новац можемо ми српски представници у институцијама БиХ да подијелимо на поштенији објективнији и квалитетнији начин", рекао је Шаровић.

Ако и када ентитетске власти добију новац, остаће неријешено питање 104 милиона долара дуга "Газпрому" за испоручени гас у ратном периоду према БиХ, а с обзиром да Федерација БиХ за разлику од Републике Српске нема проблем са ликвидношћу.

Економиста Слободан Лукић сматра да ће тешко руски новац ићи директно у ентитетске буџете.

"Републици Српској апсолутно одговора да 33 одсто од 125 милиона долара добије у буџет и да закрпи те буџетске рупе и да уђе у изборну кампању мирно, а Федерација БиХ може лагодно да сачека и да каже, па и Савјет министара, да каже, ријешићемо из тих новаца и финансирање дуга за гас, и мислим да се ту неће договорити", мишљења је Лукић.

Док власти у Федерацији Босне и Херцеговине не зависе толико од руског новца, Влади Републике Српске је неопходно 250 милиона евра како би закрпила огромну буџетску рупу.

Већ касне социјална давања, попут пензија, инвалиднина, борачких давања, те подстицаја пољопривредницима и грантова државним предузећима, а како аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) још није на видику, руски новац им је пријеко потребан.

Ипак, о свему ће на крају одлучивати Савјет министара Босне и Херцеговине.

Извор: РСЕ