24 године од злочина у Добровољачкој улици

Уз јаке мјере обезбјеђења данас су обиљежене 24 године од убиства 42 припадника бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Помену погинулих, осим породица жртва и преживјелих војника, присуствовали су: предсједник и потпредсједник Народне Скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић и Ненад Стевандић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, предсједник Борачке

организације Републике Српске генерал Миломир Савчић, потпредсједник СДС-а Александра Пандуревић, замјеник министра цивилних послова у Савјету министара БиХ Ђорђе Миличевић, те представници локалних борачких организација, града Источно Сарајево и градских општина.

Ни 24 године након злочина у Добровољачкој улици нема правде за 42 убијених, 71 рањеног и више од 200 заробљених припадника бивше ЈНА. Злочин над тада званично једином регуларном војском, која се по договору без оружја повлачила из Сарајева, починили су припадници паравојних формација тзв. БиХ.

Нажалост, за правосудне институције то није ратни злочин, а Тужилаштво БиХ недавно је жртве прогласило легалним метама.

Преживјели и породице убијених су огорчени. "Никада више никоме нећу дати ни једну изјаву", рекла је за БН телевизију Богдана Томовић, мајка убијеног војника Здравка Томовића из Хан Пијеска. На питање зашто, одговара:

"Све што сам досада рекла нико не чује. Мом дјетету су пресудили овдје у Сарајеву, а ниједан суд ме није позвао ни из БиХ, ни из Републике Српске, ни из Србије. Немам ја више шта да кажем."

"Сваке године причамо исте приче, шаљемо поруке мира, али је раскол све већи. Ни након 24 године нико није одговарао за злочин који је овдје почињен", подсјећа Жељко Пантелић, преживјели учесник Добровољачке колоне и бивши старјешна ЈНА.

Пресуде за злочинце нема, али преживјели, породице убијених и сви који на годишњицу злочина желе да одају почаст жртвама третирају се као да су они злочинци, а не они који су прије 24 године убили 42 припадника тадашње ЈНА. Кроз Сарајево, наводно мултиетнички град, проводе их у строго чуваној колони. Улице су затворене за саобраћај и пјешаке, "до зуба" наоружана полиција на сваком ћошку, на сваком крову.

Поставља се питање да ли би се злочин у Добровољачкој десио да су прије 24 године биле овако јаке мјере обезбјеђења? Зашто породице жртава не могу слободно да дођу до мјеста страдања својих најмилијих и зашто нема спомен-обиљежја на мјесту злочина? "Недопустиво је да се не дозволи да свако има право да обиљежи мјесто страдања својих сународника", поручује предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић и поручује да се поставља питање до када ћемо ми то толерисати.

И министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић истиче да се размишља о истим мјерама у Српској, те напомиње да Кантон Сарајево не дозвољава постављање спомен-обиљежја у Добровољачкој.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је да је тужна чињеница да се 24 године након злочина не знају имена одговорних за убиство младих, недужних војника, те да се очекује постављање спомен-плоче којом би се обиљежило мјесто њиховог страдања.

Нажалост, сведоци смо да спомен-плоче српским жрвама на територији Федерације БиХ не могу остати неоштећене ни 24 часа.

 Шта би се десило са спомен-обиљежјем страдалим у Добровољачкој јасно показује и чињеница да су пет минута након одласка делегације из Републике Српске руже и свијеће, положене и прислужене у знак сјећања на страдале, бачене и контејнер.

(БН телевизија)