Грађевина коју годишње посјети милион туриста

Арт Ноувеау (нова уметност) је стилски правац у уметности који се јавио као реакција на академизам и еклектицизам, а овакве знаменитости у Барселони су међу најпопуларнијима, које годишње посети око милион туриста. Али то није уве било тако.

Путовања 13.04.2016 | 09:54

Гаудијева Цаса Мила (Ла Педрера) 1970-их година изгледала је тужно и вијугаво, а фасада јој је била обрушена. То је стамбена зграда у Барселони која гледа у улицу Пассеиг де Грàциа, и једно је од кључних дела Антонија Гаудíја. Зграда је подизана од 1905. до 1910. године када је и добила назив "Ла Педрера", што на каталонском значи "каменолом", због своје неправилне камене фасаде која изгледа као природна камена литица.

Ова зграда је најпотпуније Гаудíјево дело и његовог концепта природне архитектуре. Она представља камену планину направљену људском руком с бројним неправилним прозорима који изгледају као отвори пећина и балконима од којих сваки има јединствену ограду од кованог гвожђа.

Данас, осам од десет посетилаца долази у Барселону због њене архитектуре, углавном Гаудијеве. Процењује се да око 500 људи дневно проводе више од пола сата у оваквом ремек делу.

"Ова кућа је постала јединствен Гаудијев архитектонски језик и развој сецесије у Барселони", рекла је Марта Антуñано, архитекта из Барселоне. Гаудí је на крову зграде остварио потпуну уметничку слободу маште у обликовању терасе с вртовима око великог дворишта које је испуњено закрабуљеним мистичним чудовиштима (уникатни димњаци). У овом апстрактном амбијенту Гаудí је остварио све одлике надреализма који ће се као уметнички правац појавити тек двадесетак година касније.

Године 2002. још неколико Гаудíјевих грађевина одлазе у власништво приватника, а Градско веће Барселоне је охрабрило власнике да их отвори, што је изазвало масовни скок у популарности архитектуре. Као резултат тога, Цаса Батллó је потпуно отворена за јавност од 2004. године и поново јој је враћен очаравајући идентитет оригиналних пешчаних кречњака на фасади.

Као студент Регионалне школе архитектуре у Барселони, Гаудí је провео сате у школској библиотеци, а усвајајући знање, касније је био спреман да направи куполе, стубове и минарете у Египту, Мароку и Индији. Водопад и фонтане у врту куће су замишљени као летња резиденција, где гости могу да побегну од градске топлоте и буду "пребачени" у неки други свет.

Б 92