Обичаји на највећи хришћански празник!

У већини породица Васкрс се традиционално обележава са најближима. Различити обичаји везују се за овај празник, за већину је заједничка богата трпеза, офарбана јаја, породица на окупу.

Република Српска 01.05.2016 | 10:43

Васкрс је највећи хришћански празник, дан Христовог васкрснућа. Након Васкршње литургије људи се поздрављају са “Христос Васкрсе!” и “Ваистину Васкрсе!”.

Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље.

Хришћани верују да је Исус својим васкрсењем људима отворио пут у вечни живот. Пошто је у петак распет на Голготи, а суботу прележао у гробу, Исус је у недељу васкрсао, након што је на његов гроб слетео анђео и одвалио надгробну плочу.

Васкрс се сматра најсвечанијим празником у години – празником над празницима. На тај дан скидају се двери у цркви на олтару чиме се жели показати да је Исус својим васкрсењем победио смрт и отворио рајска врата. Цела седмица после Ускрса назива се Светла недеља.

Када осване дан Христовог васкрсења, са свих звоника православних храмова дуго звоне сва звона и најављују долазак великог празника.

Домаћин, пак, одлази у цркву на васкршњу службу са својом децом. После службе народ се међусобно поздравља речима “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе”.

Када из цркве дођу кући, сви укућани се међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе.

Затим домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и он потом кади целу кућу.

После заједничке молитве поново једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Прво јаје офарбано у црвено назива се чуваркућа, чувар, стражар, стражник… За њега се верује да има посебну моћ, па се зато користило у магији плодности, али и за заштиту људи и људског здравља.

Од онога што не ваља радити на данашњи дан издвајамо и – касно устајање и касно легање. Веровало се да то доноси “застој у напретку”.

Други важан обичај, везан за овај празник, је причешће, које се, осим у цркви, обављало и у природи. Тачније, у Шумадији је био обичај да се причест обави у природи, једењем пупољка леске или глоговог листа и исповедањем.

У источној и јужној Србији, такав ритуал се звао комкањем, а током њега, пре ручка су се дренове ресе, траве здравца и парчићи ускршњег колача потапали у вино. Сви укућани су морали да пију ту “комку” након чега су прескакали секиру на прагу куће изговарајући жеље за срећу и напредак.

Уместо уобичајеног поздрава, људи се на Васкрс и целе Светле недеље поздрављају речима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Извор: Телеграф