Вјежбајте љубазност и осјећаћете се боље

Кад имате тежак дан, имате обичај да се почастите неком ситницом, иначе забрањеном храном, малим луксузом или пак изласком с пријатељима како бисте се осјећали боље?

Свијет 29.04.2016 | 18:06

То је нешто што већина људи ради, међутим, психолози вјерују како је пажњу заправо потребно усмјерити не ка себи, него ка другим људима.

Нова студија објављена у журналу Емоушн наводи како такве ствари неће помоћи у томе да се осјећамо боље и побољшају наше расположење. Истина, можемо се осјећати боље на тренутак, међутим, то неће промијенити оно како се у коначници осјећамо у вези себе.

Умјесто тога, психолози предлажу како бисмо требали вјежбати доброту и љубазност према другим људима, те како то у коначници може помоћи да се осјећамо генерално боље у вези самих себе, појашњава др. Керин Нелсон, асистенткиња на катедри за психологију на Универзитету у Тенесију и водитељка студија.

“Просоцијална понашања чине да се људи осјећају боље – уколико друге обасипате пажњом и љубављу, и ви ћете се осјећати добро. Једна ствар која је врло интересантна, а коју смо примијетили јесте да чин љубазности усмјерен ка себи не даје исти овај ефект. Људи су често склони томе да сами себе размазе кад се осјећају лоше, међутим, ми смо дошли до закључка да ћемо се много боље осјећати ако ту пажњу усмјеримо на неког другог”, појаснила је др. Нелсон.

Студија је испитала 473 волонтера који су били подијељени у четири групе, а свака група је у периоду од шест седмица морала испунити различите задатке у смислу угађања и помагања другима, те себи, те су на основу тога били испитивани о начинима на које се осјећају и у коликој су мјери таква понашања утицала на њихова расположења и доживљај себе.

“Чињење нечег доброг за друге људе испуњава нас срећом, задовољством и љубављу – тиме што смо добри према другима и гајимо социјалне везе, осјећамо се поноснијима и задовољнијима собом”, појаснила је др. Нелсон.

И ранија су истраживања показала како чин љубазности и доброте не утиче позитивно само на ментално здравље, него и на физичко, те да алтруизам снижава крвни притисак и редукује стрес.

Др. Дачер Келтнер, професор психологије са универзитета у Калифорнији и аутор књиге “Тхе Поwер Парадоx: Хоw Wе Гаин анд Лосе Инфлуенце” за Хафингтон Пост је појаснио како чин љубазности и доброте подстиче лучење допамина у мозгу, неуротрансмитера и хормона одговорног за добро понашање и чини да се осјећамо како учествујемо у нечему јако важном, а фокусирање на добробит других побољшава позитивно осјећање у вези нас самих.

(Клиx)