87% проевропских гласова у Србији

Није дошло до значајног раста деснице у Србији, и нема разлога за страх од ње, упркос томе што је после четири године ултранационалистичка Српска радикална странка Војислава Шешеља поново ушла у национални парламент, оцењују саговорници Радија Слободна Европа.

Србија 28.04.2016 | 12:31

Они који Србију посматрају из суседства наглашавају да ће за односе Србије са суседима, али и са ЕУ, одлучујуће бити како ће се будућа влада, премијер Александар Вучић и његова Српска напредна странка односити према Шешељевим испадима.

Крајња десница се после неколико година паузе вратила у српски парламент. Аналитичари, међутим, оцењују да огромна већина грађана подржава европски пут земље, што потврдјује, кажу, и изборни резултат напредњака.

Аналитичари, међутим, оцењују да огромна већина грађана подржава европски пут земље, што потврдјује и изборни резултат напредњака.

Не може се говорити о значајном расту рејтинга деснице у поређењу са 2014. годином, каже за РСЕ Иван Вејвода, потпредседник немачког Маршаловог фонда и директор Балканског фонда за демократију.

У новом парламенту Србије биће 87 одсто проевропских гласова. Принципијелно говорећи, за демократију је боље да су све опције под кровом парламента.

Вејвода не очекује да ће антиевропски притисак српске деснице утицати на спољнополитички курс будуће владе.

„Не верујем да то може да детерминише курс владе. Ви имате и у другим парламентима такве политичке снаге. Мислим да је ту одговорност владе и самог премијера велика, с обзиром да су заиста добили редак политички резултат. Било где у свету кад добијете 48 одсто гласова подршке – то обавезује. Мислим да је била јасна порука владе да је стратешки правац Европска унија. То за мене пре свега значи даље јачање демократских установа, владавине права и слободе јавног простора“, каже Вејвода.

Ни Ђорђе Вуковић из Цесида не сматра да је дошло до драматичног пораста крајње деснице у Србији.

„То са становишта укупног броја бирача на овим изборима није битно порасло. Ту имамо три странке – СРС, ДСС и Двери. Из изборног циклуса у циклус број оних који гласају за те три политичке опције није битно мењао. Чак је у неким ранијим изборним процесима тај број био и већи него сада. Сад имамо укупно негде око 12% бирача који су гласали за ове политичке странке, а у неким претходним циклусима то је било и 14 посто, али се у неким ранијим изборним циклусима десило да нико од њих није ушао у парламент.“

Вуковић, међутим, не верује да ће Шешељ бити озбиљан проблем за владајућу партију.

„Чак бих рекао и да је то једна мала погодност за Српску напредну странку јер увек може да каже: ево, погледајте шта би могло да се деси ако ми нисмо на власти, ако нисмо ми ваши партнери. То би се пре свега упућивало међународној заједници, па чак и региону. А са друге стране, ја заиста нисам склон томе да у међудржавним односима пратим неке ствари, појаве, ставове, који нису део званичне државе политике. Дакле, да ли у Хрватској постоје људи који величају усташтво? Постоје. Да ли ја због тога сматрам да је режим у Хрватској усташки? Не сматрам. Зато што постоје званични ставови те државе...

Да ли ми као Србија треба да водимо рачуна о томе шта Шешељ каже? Па, не може му се забранити да говори, али ми као држава имамо званичну политику и логично је да друга држава гледа шта је то што је наша званична политика“, каже Вуковић.

Упитан да ли ће очекивани Шешељеви националистички изливи у Скупштини утицати на додатно повећање напетости у региону, пре свега у односима Србије и Хрватске, Бранко Царатан, професор Факултета политичких наука у Загребу, за РСЕ износи децидан став од чега ће то зависити:

„Мислим да све прије свега зависи од Вучића, а донекле и о социјалистима. Зависи и од тога како ће се они понашати према Шешељу, да ли ће се јасно дистанцирати од његових теза. Према томе, Шешељ може послужити као референтна тачка за знак да Србија одустаје од старе милошевићевске политике, а ако не буду били јасни у том погледу, наравно, онда ће то отежати не само односе са Хрватском него прије свега односе са Бриселом. Дакле, Шешељ може бити и шанса - све зависи од тога како ће се влада Србије и водећа странка, мислим на напредњаке, понашати према Шешељевим будућим испадима. Шешељ ће сигурно диктирати одређене теме о којима ће се морати изјаснити влада, Вучић и његова странка“, истиче Царатан.

Извор: РСЕ