Анализа: Кренули су ''као дизел'', а завршили ''као ферари''!

Моћни Јуве од -11 до +12 најавио поход ка историјској шестој! Пре десет година су преживљавали најтеже тренутке у историји, али су неки најоданији остали и васпитали ове који данас чувају шампионски пламен!

Пети пут заредом, 32. пут у историји! Јувентус је апсолутни краљ италијанског фудбала. Победа Роме над Наполијем (1:0) је и званично означила крај шампионске трке у Серији А и останак "скудета" у Торину.

Ова генерација Старе даме је изједначила подвиг оне из тридесетих година прошлог века која је пет пута заредом освајала титулу. Исти подвиг је направио и градски ривал Торину пре и после Другог светског рата. И Интер има пет заредом на папиру, али не и на терену.

Напорним радом, паметним потезима, вером у себе, заслужено и доминантно. Јувентус се још једном прошетао кроз остатке некада најјаче лиге на свету. Али грех би био и помислити да има нечег спорног или да Јуве није имао конкуренцију на путу до пете титулу. Она и те како постоји, али је Јувентус превише моћан и хвата ривале за гушу чим они промоле нос. Даје им лажну наду, па их онда сурово отрезни…

Можда је и симболика што су Јувентусови играчи данас тренирали у кампу у Винову у исто време док су међусобни меч играли конкуренти који су им највише претили уочи и за време сезоне, а потом су им невољно уручили "скудето". Иронија је да су баш Рома и Наполи играли меч после којег је титула и дефинитивно остала у Јувентусовом власништву. Три кола пре краја. Торинези нису чак ни на телевизији испратили утакмицу после које су и теоретски одбранили круну. Као да су послали поруку да их домаћи фронт много не дотиче и да се већ спремају за Европу наредне сезоне… А онда је почела фешта у Винову.

Иронија је и да им је управо Рома печатирала "скудето". Рома је била тим који је ове сезоне имао највећу бодовну предност у односу на Јуве. У десетом колу је било чак 11 бодова разлике за Вучицу. Данас је разлика 14 поена у корист Старе даме! Само великани са шампионским материјалом у ДНК мпогу тако да преокрену сезону. Четири године, од којих су три шампионске трке биле лишене сваке неизвесности, Јувентус је владао Италијом и није му досадило нити се заситио. Иако је на почетку ове сезоне изгледало да ће се то десити. На крају се испоставило да је Јуве само “дао форе” ривалима.

Очајно је почео сезону, али се машина потом захуктала као Ферари и у наставку прешишала све што би јој се нашло на путу. Макс Алегри је у једном тренутку био на ивици отказа после пораза од Сасуола који му је дошао главе и док је био тренер Милана. Али одржали су га добри резултати у Лиги шампиона, а потом је све почло да долази на место и на домаћем тлу. Од тада до данас, Јувентус је у 25 првенствених мечева остварио 24 победе и један реми! Таква доминација није виђена ни уз много лакшим шампионатима од италијанског. Серија А није јака као некад, али оставрити овакав биланс је невероватан подвиг.

Конкуренција је дала све од себе, Наполи је баш био запео, али је Јувентус сломио дух Наполитанаца оним голом Зазе у дербију. Од тада је било јасно да Бјанконере ништа не може зауставити на путу ка петом узастопном "скудету".

Посебно је импресивно што је убедљив тријумф у националном превнству дошао после сезоне која је умало била најбоља у клупској историји и умало се завршила првом Триплетом. Алегријев тим успева да се понавља и да то чини у све доминантнијем стилу.

Иако је Јуве летос остао без кичме тима пошто су отишли Пирло, Видал и Тевез, Јуве је успео још једном да се регенирше. Иако су их током сезоне пратиле и повреде и проблеми са формом кљулних играча попут Погбе. Један по један су се уклапали, прво Манџукић, па Квадрадо, Заза, Кедира, Алекс Сандро, чак је и Ернанес најавио да се враћа у форму. Све док су ту лидери свлачионице попут Буфона, Кјелинија, Маркизија, Барзаљија, Бонућија, Јуве не треба да брине. Они су чувари шампионског пламена и Јувентусова превага у односу на све остале ривале који више не знају шта да раде, мењају сваког лета и немају никакву идеју како да свргну Јувентус.

Пре десет година Јувентус је био у највећем каналу у клупској историји. Обешчашћен и прогнан са врха на само дно. Отишао је у Серију Б, пратили су га само они најоданији попут Буфона, Недведа, Трезегеа, Дел Пјера… Младићи пшопут Кјелинија и Маркизија су тада имали на кога да се угледају и да израсту у велике шампионе. И то је Јувентусова највећа победа. Вратили су се брже него што је било ко могао да очекује. Знају где су били и зато им никада није доста и увек желе још.

Следећи циљ је шеста у низу. Оно што никад нико на Чизми није успео.