Analiza: Krenuli su ''kao dizel'', a završili ''kao ferari''!

Moćni Juve od -11 do +12 najavio pohod ka istorijskoj šestoj! Pre deset godina su preživljavali najteže trenutke u istoriji, ali su neki najodaniji ostali i vaspitali ove koji danas čuvaju šampionski plamen!

Peti put zaredom, 32. put u istoriji! Juventus je apsolutni kralj italijanskog fudbala. Pobeda Rome nad Napolijem (1:0) je i zvanično označila kraj šampionske trke u Seriji A i ostanak "skudeta" u Torinu.

Ova generacija Stare dame je izjednačila podvig one iz tridesetih godina prošlog veka koja je pet puta zaredom osvajala titulu. Isti podvig je napravio i gradski rival Torinu pre i posle Drugog svetskog rata. I Inter ima pet zaredom na papiru, ali ne i na terenu.

Napornim radom, pametnim potezima, verom u sebe, zasluženo i dominantno. Juventus se još jednom prošetao kroz ostatke nekada najjače lige na svetu. Ali greh bi bio i pomisliti da ima nečeg spornog ili da Juve nije imao konkurenciju na putu do pete titulu. Ona i te kako postoji, ali je Juventus previše moćan i hvata rivale za gušu čim oni promole nos. Daje im lažnu nadu, pa ih onda surovo otrezni…

Možda je i simbolika što su Juventusovi igrači danas trenirali u kampu u Vinovu u isto vreme dok su međusobni meč igrali konkurenti koji su im najviše pretili uoči i za vreme sezone, a potom su im nevoljno uručili "skudeto". Ironija je da su baš Roma i Napoli igrali meč posle kojeg je titula i definitivno ostala u Juventusovom vlasništvu. Tri kola pre kraja. Torinezi nisu čak ni na televiziji ispratili utakmicu posle koje su i teoretski odbranili krunu. Kao da su poslali poruku da ih domaći front mnogo ne dotiče i da se već spremaju za Evropu naredne sezone… A onda je počela fešta u Vinovu.

Ironija je i da im je upravo Roma pečatirala "skudeto". Roma je bila tim koji je ove sezone imao najveću bodovnu prednost u odnosu na Juve. U desetom kolu je bilo čak 11 bodova razlike za Vučicu. Danas je razlika 14 poena u korist Stare dame! Samo velikani sa šampionskim materijalom u DNK mpogu tako da preokrenu sezonu. Četiri godine, od kojih su tri šampionske trke bile lišene svake neizvesnosti, Juventus je vladao Italijom i nije mu dosadilo niti se zasitio. Iako je na početku ove sezone izgledalo da će se to desiti. Na kraju se ispostavilo da je Juve samo “dao fore” rivalima.

Očajno je počeo sezonu, ali se mašina potom zahuktala kao Ferari i u nastavku prešišala sve što bi joj se našlo na putu. Maks Alegri je u jednom trenutku bio na ivici otkaza posle poraza od Sasuola koji mu je došao glave i dok je bio trener Milana. Ali održali su ga dobri rezultati u Ligi šampiona, a potom je sve počlo da dolazi na mesto i na domaćem tlu. Od tada do danas, Juventus je u 25 prvenstvenih mečeva ostvario 24 pobede i jedan remi! Takva dominacija nije viđena ni uz mnogo lakšim šampionatima od italijanskog. Serija A nije jaka kao nekad, ali ostavriti ovakav bilans je neverovatan podvig.

Konkurencija je dala sve od sebe, Napoli je baš bio zapeo, ali je Juventus slomio duh Napolitanaca onim golom Zaze u derbiju. Od tada je bilo jasno da Bjankonere ništa ne može zaustaviti na putu ka petom uzastopnom "skudetu".

Posebno je impresivno što je ubedljiv trijumf u nacionalnom prevnstvu došao posle sezone koja je umalo bila najbolja u klupskoj istoriji i umalo se završila prvom Tripletom. Alegrijev tim uspeva da se ponavlja i da to čini u sve dominantnijem stilu.

Iako je Juve letos ostao bez kičme tima pošto su otišli Pirlo, Vidal i Tevez, Juve je uspeo još jednom da se regenirše. Iako su ih tokom sezone pratile i povrede i problemi sa formom kljulnih igrača poput Pogbe. Jedan po jedan su se uklapali, prvo Mandžukić, pa Kvadrado, Zaza, Kedira, Aleks Sandro, čak je i Ernanes najavio da se vraća u formu. Sve dok su tu lideri svlačionice poput Bufona, Kjelinija, Markizija, Barzaljija, Bonućija, Juve ne treba da brine. Oni su čuvari šampionskog plamena i Juventusova prevaga u odnosu na sve ostale rivale koji više ne znaju šta da rade, menjaju svakog leta i nemaju nikakvu ideju kako da svrgnu Juventus.

Pre deset godina Juventus je bio u najvećem kanalu u klupskoj istoriji. Obeščašćen i prognan sa vrha na samo dno. Otišao je u Seriju B, pratili su ga samo oni najodaniji poput Bufona, Nedveda, Trezegea, Del Pjera… Mladići pšoput Kjelinija i Markizija su tada imali na koga da se ugledaju i da izrastu u velike šampione. I to je Juventusova najveća pobeda. Vratili su se brže nego što je bilo ko mogao da očekuje. Znaju gde su bili i zato im nikada nije dosta i uvek žele još.

Sledeći cilj je šesta u nizu. Ono što nikad niko na Čizmi nije uspeo.