Свјетска банка: Лијекови јефтинији 20%

Свјетска банка је у процесу финализирања битних реформи у Босни и Херцеговини, које подржава путем свог програма буџетске подршке. Те реформе укључују значајну реформу у фармацеутском сектору, што подразумијева усвајање ревидираног Правилника о лијековима којим се одређују максималне цијене лијекова.

Босна и Херцеговина 27.04.2016 | 14:44

Вођа тима Свјетске банке за пројекте здравства југоисточне Европе Тимоти Џонстон казао је да се ради о стандардној политици у цијелој Европи и регији те да је то је нешто што се у БиХ уређује на државном нивоу.

“Прилично је једноставно, иако се у разним земљама ради на различите начине. У основи, утврђују се процедуре којим се осигурава да максималне велепродајне цијене лијекова на рецепт у БиХ не буду веће од просјечних цијена у земљама у регији”, појаснио је Џонстон, додајући да вјероватно већина становника БиХ већ зна да у просјеку плаћају лијекове више него у сусједним земљама.

Подсјетио је да је Свјетска банка прошле године урадила одређене прелиминарне анализе на основу нацрта споменутог Правилника, а које указују да би цијене лијекова у просјеку могле бити смањене за чак 20 посто.

“То би БиХ донијело уштеде од око 56 милиона евра у цјелини, што укључује и уштеде које би земља остварила путем плаћања од завода здравственог осигурања, али и грађани, када плаћају лијекове из властитог џепа”, објаснио је.

Стога, истиче Џонстон, Свјетска банка сматра да је ово значајна реформа, јер, не само да грађанима доноси уштеде него и лијекови постају доступнији становништву.

Нагласио је да је 2011. године Савјет министара БиХ усвојило ранију верзију Правилника, али да она никад није била имплементирана.

“Наведени су одређени технички разлози, али било је и отпора овој реформи. Као резултат тога, када смо преговарали о новом програму буџетске подршке, договорили смо да усвајање ажуриране верзије Правилника буде услов за исплату ове буџетске подршке”, појаснио је Џонстон додајући да су сада готово сви услови испуњени, осим усвајања ажуриране верзије Правилника.

Међутим, оцијенио је да је остварен добар напредак те да је Агенција за лијекове и медицинска средства, чије је сједиште у Бањалуци, припремила ревидирани нацрт Правилника, а да је стручно вијеће Агенције у новембру прошле године одобрило ревидирану верзију.

“Канцеларија за законодавство Савјета министара дао је позитивно мишљење, међутим, још се чека позитивно мишљење Министарства финансија и трезора БиХ”, казао је, додајући да се тренутно ради на одређеним процедурама те да би то требало бити завршено убрзо, можда чак и током ове седмице.

Како је рекао, након што Министарство финансија и трезора БиХ да позитивно мишљење и након што Савјет министара БиХ размотри и усвоји ревидирани Правилник, сљедећи корак је његова имплементација.

“Правилник је, заправо, већ био усвојен 2011, али га треба имплементирати. Надамо се да ће до имплементације доћи у 2017, тако да становништво почне што прије остваривати уштеде, а не да се чека 2018.”, истакао је Јохнстон.

Вођа тима Свјетске банке за пројекте здравства југоисточне Европе рекао је Фени да су жељели да власти у БиХ добију добре савјете о овом типу реформи политике те су стога замолили неколико међународних стручњака да изврше преглед правилника, а затим су њихове коментаре пренијели Савјету министара БиХ.

“Закључак међународних стручњака био је да је Правилник у великој мјери у складу с праксама Европске уније и препорукама Свјетске здравствене организације, тако да је препорука Свјетске банке била да се иде с усвајањем”, казао је Јохнстон и додао да Савјет министара БиХ може унијети неке допуне, ако жели.

Напоменуо је да је разлог зашто је усвајање Правилника о лијековима одабрано да се укључи као услов за програм буџетске подршке је, не само то што ће донијети користи становништву него због тога што ће донијети уштеде и владама.

Џонстон је такође нагласио да је ова политика само први корак у реформи фармацеутског сектора, али да постоје и друге реформе, од којих су многе у надлежности ентитета.

“Те реформе ће даље помоћи унапређењу, расположивости и приуштивости лијекова. А то би укључивало регулацију малопродајних маржи и начине како би се оне могле прилагодити да се апотеке стимулирају да продају јефтиније лијекове, а не скупље”, навео је Џонстон.

Иако се ради тек о првом кораку, Џонстон истиче да Свјетска банка сматра да је то битан корак те стога постичу Савјет министара БиХ да усвоји ову реформу.

“Свакако се надамо да ће се она остварити, а од бх. власти смо добили одређена увјеравања да ће обавити даљње разговоре, након што буду ревидиране процјене трошкова”, рекао је.

Свјетска банка, истакао је, види да, генерално, као дио Реформске агенде, у БиХ постоји опредијељеност за имплементацију реформе свеукупног здравственог сектора, а чему ће пружити подршку, како у смислу стручних савјета, тако и финансијску подршку.

Стога, закључио је, на ову „реформу лијекова“ Свјетска банка гледа такође као први корак у широј реформи здравственог сектора, на чему има још доста да се ради.

(Фена)