Какав то тренинг Новака одваја од остатка конкуренције?!

Новак Ђоковић је као ретко ко доминантан у спорту којим се бави. Нема тенисера на планети који не би да буде успешан као он, али... у чему је његова тајна?

Тенис 17.04.2016 | 19:00

Нил Ендикот, тренер и писац психолошке студије о тенису, у свом ауторском тексту за "Хафингтон пост" овако објашњава Ђоковићеве успехе:

"Невероватна доминација Новака Ђоковића у мушком тенису не показује знаке слабљења. Ђоковић, убедљиво најконстантнији од "велике четворке" од 2011. године, сада има више АТП поена него два најближа ривала (Мареј и Федерер) заједно. Његов успех подупиру сјајна физичка кондиција, невероватан таленат да враћа сервисе, као и његова изврсност у сваком сегменту тениса. Ту је још један од кључних фактора, само мало мање спомињан у јавности - Ђоковићев иновативан приступ тениској психологији, приступ заснован на "медитацији свесносности".

Размислите о Ђоковићевој готово натприродној могућности да превазилази недаће у мечевима. Сетите се победа у којима су ривали имали меч лопту, попут Роџера Федерера на УС Опену 2011. и 2012, Жо-Вилфреда Цонге на Ролан Гаросу 2012. Или, о преокрету против Кевина Андерсона на прошлогодишњем Вимблдону. Размислите о његовој способности да се опорави од најболнијег пораза у каријери, у финалу Ролан Гароса 2015, и то тако да неколико недеља касније освоји Вимблдон. Одакле долази та ментална снага?

У његовој књизи из 2013. "Сервирај до победе", Ђоковић објашњава да упражњава "медитацију свесности" 15 минута сваког дана. Свесност је начин обраћања пажње на искуство, док се оно догађа, али - без оцене. "Медитација свесности" обично укључује фокусирање на дисање, или на физичке осећаје, као и обраћање пажње на тај фокус сваки пут када би ваш ум пробао да оде на другу страу.

Ђоковић наводи да му је то омогућило да отпусти негативне емоције, као што су сумња у себе, бес и брига, а све то је и донело превагу и на терену. Он види ову врсту психичког тренинга подједнако важном као и физички тренинг, верујући да посвећеност редовним медитацијама доводи до константних позитивних исхода.

Не морате да верујете Ђоковићу. Спортски психолози широм света сада посвећују пажњу свесности. Истраживање ове појаве као могућности да се оствари бољи спортски резултат први пут је изведено 2001, од стране клиничких псилога Зеле Мур и Френка Гарднера. Овај пар је анализирао деценије традиционалних метода спортске психологије познате као Тренинг психолошких вештина (ПСТ, скраћеница на енглеском), али не само да није могао да нађе доказе да је ПСТ ефикасан, већ је приметио да је ПСТ понекад доносио пад спротских резултата.

ПСТ покушава да промени негативне мисли и емоције спортиста, да их замени са позитивним, оним који помажу. Али, имајући у виду слабе резултате ПСТ методе, Мур и Гарднер су створили нову, коју су назвали Свесност - Прихваћање - Посвећеност (МАЦ, такође скраћеница на енглеском). МАЦ је сушта супротност ПСТ-у, јер тренира спортисте да свесно прихватају негативна искуства, а да они притом не покушавају да их промене.

Овај приступ има за циљ да спортисти пружају најбоље што могу баш када одустану од контролисања унутрашњих искустава, односно да буду свесни својих мисли и емоција, али да о њима тада не расуђујују, нити дају оцене. МАЦ учи спортисте да прихвате сопствено, унутрашње искуство, у сваком моменту. А одсуство пресуђивања себи ослобађа спортисту тако да он/а може фокус своје пажње да усмери на следећи задатак, уместо да се, као до тада, бори са мучним мислима и осећањима.

Петнаест година после ове иновације Мурове и Гарднера, многе студије различитих врста психолога показале су да свесност помаже спортистима подижући им концентрацију и прецизност, чиме лакше улазе "у зону" (израз из САД којим се описује када спортисти током свог наступа играју скоро без грешке).

Имајући ово у виду, Ђоковићево коришћење свесности може да се посматра као веома паметан потез - узимање предности најновијих истраживања спортске психологије да би се имала предност на ривалима. Ђоковић се тако придружио нарастајућем броју елитних спортиста, попут Мајкла Џордана или (НФЛ екипе) Сијетл Сихокса, који су медитацију користили да остваре боље резултате.

Свесност није само корисна за остваривање бољих резултата на терену. Многа истраживања показују да она подиже добробит човека, као и саосећајност према другима. То је још један аспект Ђоковићевог коришћења свесности који мене импресинира. Јесте ли приметили да је он једини од "велике четворке" који редовно аплаудира изврсним поенима ривала? Уз то, веома је великодушан у поразима, јер дели топле честитке ривалима чак и после болних пораза. Наравно, Ђоковић остаје жесток такмичар, као и сви елитни спортисти, али он показује ретку грациозност у изгубљеним сусретима, што је вероватно споредни резулат његове посвећености - свесности.

Ђоковић је за сада једини тенисер који је јавно говорио о својим упражњавањима медитације, али ако се узме у обзир његов феноменалан успех, као и нарастајући број доказа о сврсисходности 'медитације свесности' за спортисте, можемо да очекујемо да ће све више тениски звезда прихватити овај метод", закључује Нил Ендикот.