Kakav to trening Novaka odvaja od ostatka konkurencije?!

Novak Đoković je kao retko ko dominantan u sportu kojim se bavi. Nema tenisera na planeti koji ne bi da bude uspešan kao on, ali... u čemu je njegova tajna?

Tenis 17.04.2016 | 19:00

Nil Endikot, trener i pisac psihološke studije o tenisu, u svom autorskom tekstu za "Hafington post" ovako objašnjava Đokovićeve uspehe:

"Neverovatna dominacija Novaka Đokovića u muškom tenisu ne pokazuje znake slabljenja. Đoković, ubedljivo najkonstantniji od "velike četvorke" od 2011. godine, sada ima više ATP poena nego dva najbliža rivala (Marej i Federer) zajedno. Njegov uspeh podupiru sjajna fizička kondicija, neverovatan talenat da vraća servise, kao i njegova izvrsnost u svakom segmentu tenisa. Tu je još jedan od ključnih faktora, samo malo manje spominjan u javnosti - Đokovićev inovativan pristup teniskoj psihologiji, pristup zasnovan na "meditaciji svesnosnosti".

Razmislite o Đokovićevoj gotovo natprirodnoj mogućnosti da prevazilazi nedaće u mečevima. Setite se pobeda u kojima su rivali imali meč loptu, poput Rodžera Federera na US Openu 2011. i 2012, Žo-Vilfreda Conge na Rolan Garosu 2012. Ili, o preokretu protiv Kevina Andersona na prošlogodišnjem Vimbldonu. Razmislite o njegovoj sposobnosti da se oporavi od najbolnijeg poraza u karijeri, u finalu Rolan Garosa 2015, i to tako da nekoliko nedelja kasnije osvoji Vimbldon. Odakle dolazi ta mentalna snaga?

U njegovoj knjizi iz 2013. "Serviraj do pobede", Đoković objašnjava da upražnjava "meditaciju svesnosti" 15 minuta svakog dana. Svesnost je način obraćanja pažnje na iskustvo, dok se ono događa, ali - bez ocene. "Meditacija svesnosti" obično uključuje fokusiranje na disanje, ili na fizičke osećaje, kao i obraćanje pažnje na taj fokus svaki put kada bi vaš um probao da ode na drugu strau.

Đoković navodi da mu je to omogućilo da otpusti negativne emocije, kao što su sumnja u sebe, bes i briga, a sve to je i donelo prevagu i na terenu. On vidi ovu vrstu psihičkog treninga podjednako važnom kao i fizički trening, verujući da posvećenost redovnim meditacijama dovodi do konstantnih pozitivnih ishoda.

Ne morate da verujete Đokoviću. Sportski psiholozi širom sveta sada posvećuju pažnju svesnosti. Istraživanje ove pojave kao mogućnosti da se ostvari bolji sportski rezultat prvi put je izvedeno 2001, od strane kliničkih psiloga Zele Mur i Frenka Gardnera. Ovaj par je analizirao decenije tradicionalnih metoda sportske psihologije poznate kao Trening psiholoških veština (PST, skraćenica na engleskom), ali ne samo da nije mogao da nađe dokaze da je PST efikasan, već je primetio da je PST ponekad donosio pad sprotskih rezultata.

PST pokušava da promeni negativne misli i emocije sportista, da ih zameni sa pozitivnim, onim koji pomažu. Ali, imajući u vidu slabe rezultate PST metode, Mur i Gardner su stvorili novu, koju su nazvali Svesnost - Prihvaćanje - Posvećenost (MAC, takođe skraćenica na engleskom). MAC je sušta suprotnost PST-u, jer trenira sportiste da svesno prihvataju negativna iskustva, a da oni pritom ne pokušavaju da ih promene.

Ovaj pristup ima za cilj da sportisti pružaju najbolje što mogu baš kada odustanu od kontrolisanja unutrašnjih iskustava, odnosno da budu svesni svojih misli i emocija, ali da o njima tada ne rasuđujuju, niti daju ocene. MAC uči sportiste da prihvate sopstveno, unutrašnje iskustvo, u svakom momentu. A odsustvo presuđivanja sebi oslobađa sportistu tako da on/a može fokus svoje pažnje da usmeri na sledeći zadatak, umesto da se, kao do tada, bori sa mučnim mislima i osećanjima.

Petnaest godina posle ove inovacije Murove i Gardnera, mnoge studije različitih vrsta psihologa pokazale su da svesnost pomaže sportistima podižući im koncentraciju i preciznost, čime lakše ulaze "u zonu" (izraz iz SAD kojim se opisuje kada sportisti tokom svog nastupa igraju skoro bez greške).

Imajući ovo u vidu, Đokovićevo korišćenje svesnosti može da se posmatra kao veoma pametan potez - uzimanje prednosti najnovijih istraživanja sportske psihologije da bi se imala prednost na rivalima. Đoković se tako pridružio narastajućem broju elitnih sportista, poput Majkla Džordana ili (NFL ekipe) Sijetl Sihoksa, koji su meditaciju koristili da ostvare bolje rezultate.

Svesnost nije samo korisna za ostvarivanje boljih rezultata na terenu. Mnoga istraživanja pokazuju da ona podiže dobrobit čoveka, kao i saosećajnost prema drugima. To je još jedan aspekt Đokovićevog korišćenja svesnosti koji mene impresinira. Jeste li primetili da je on jedini od "velike četvorke" koji redovno aplaudira izvrsnim poenima rivala? Uz to, veoma je velikodušan u porazima, jer deli tople čestitke rivalima čak i posle bolnih poraza. Naravno, Đoković ostaje žestok takmičar, kao i svi elitni sportisti, ali on pokazuje retku gracioznost u izgubljenim susretima, što je verovatno sporedni rezulat njegove posvećenosti - svesnosti.

Đoković je za sada jedini teniser koji je javno govorio o svojim upražnjavanjima meditacije, ali ako se uzme u obzir njegov fenomenalan uspeh, kao i narastajući broj dokaza o svrsishodnosti 'meditacije svesnosti' za sportiste, možemo da očekujemo da će sve više teniski zvezda prihvatiti ovaj metod", zaključuje Nil Endikot.