Прича: Нолетов претеча - Најпознатији Србин за кога нисте чули!

Имали смо ми освајача олимпијске медаље у тенису и пре Ђоковића. Али, иако је у питању једна од наших најзанимљивијих личности са краја 19. и почетка 20. века, за њега је ретко ко чуо.

На првим моденим Олимпијским играма, те 1896. наступило је 14 држава. Србија није била међу њима, али је на теренима блистао један наш сународник - Момчило Тапавица, Србин из Надаља, села у садашњој општини Србобран у Јужнобачком округу.

Тапавица је и поред повреде руке у првој дисциплини освојио четврто место у рвању, пето у дизању тегова са две руке, а на тениском турниру је заустављен у полуфиналу. Овај потоњи врсни архитекта, који је поред осталог пројектовао и зграду Матице Српске у Новом Саду, накнадно је уврштен у освајаче медаља, јер је Међународни олимпијски комитет почетком 20. века прогласио и полуфиналисте одређених дисциплина "бронзаним", јер борбе за треће место није било. На првим Играма се, иначе, додељивало само сребро за победнике, а бакар за другопласиране, па су накнадно сви трећепласирани, као и учесници полуфинала постали носиоци медаља, међу њима и јунак ове необичне приче.

А невероватни Тапавица је поред поменутих дисциплина био пријављен и за скок у даљ, бацање кугле, скок с мотком и гимнастику, али је она повреда учинила своје, па је уместо међународне звезде остао само херој тадашњих Срба. Међутим, иако је израстао у нестварно успешног архитекту, који је водио буран живот, као приватни, тако и друштвено-политички, деценије које су уследиле после његове ере учиниле су да се на њега заборави. Неправда је почела да се исправља.

Бројна екипа предвођена продуцентима Огњеном Ракчевићем и Миланом Тодоровићем обавила је трогодишње истраживање и снимање документарног филма о њему и то на локацијама у Војводини, Београду, као и Црној Гори, где је Тапавица био “господар архитектуре”, али и водио буран живот.

- Тапавица се истицао у свему што је радио: био је одличан студент, спортиста који се издваја, а потом и архитекта који раде велике и значајне пројекте. И зато је добро да што више младих погледа причу о њему. Причу о томе како би увек требало тежити бољем – каже Ракчевић.

Са колегом Тодоровићем, нашој јавности познатом и по томе што је редитељ актуелне серије “Синђелићи”, он се упустио у причу о вероватно најневероватнијем спортисти ког смо имали. Отуда у филму и Владе Дивац, председник нашег Олимпијског комитета, и драматург Стеван Копривица, и новинар Живко Баљкас, и многи други, па и историчари, попут Др Данила Шаренца.

- Веза између историјске науке и документарног филма показала се као узбудљиво искуство. Иако је Тапавица био позната личност много тога је било непознато о његовом животу, а то откривање било је јако занимљиво. Преклапање његових врлина и мана посебно је упадљиво и интересантно. Он је у исто време и херој и антихерој - каже Шаренац.

Са њим се слаже и продуцент овог документарца Милан Тодоровић:

- Овај филм о Тапавици можда и јесте необично остварење за мој досадашњи опус, који је окренут превасходно жанровским филмовима, али је у питању прича о једном хероју из наше историје који је неправедно запостављен, а из чијег живота и рада се може много научити. Легенде о њему тек чекају да се испричају... Можда у играном филму – каже Тодоровић.

Претпремијера у уторак

Документарни филм о Момчилу Тапавицу биће приказан на овогодишњем Међународном фестивалу документарног филма "БЕЛДОЦС 2016", у мају, док је за уторак 26. априла у великој сали Дома Омладине за 20.30, заказана претпремијера, на коју је улаз слободан.

Крстовић: Заборављени великан заслужио филм

- Велика ми је част што сам радио са Огњеном и Миланом са којима сам већ сарађивао, а још веће задовољство ми ствара чињеница да смо се бавили заборављеним веиканом. Радујем се што ће овај документарни филм да учини да се и шира јавност упозна са Момчилом Тапавицом – каже наш прослављени глумац Мики Крстовић, који ће гледаоце и водити кроз причу о несвакидашњој личности нашег спорта и јавног живота.

Улица у Београду

Момчило Тапавица, једини Србин уз Новака Ђоковића који је у тенису освојио олимпијску медаљу, током снимања овог документарног филма добио је улицу у Београду, на општини Чукарица.