Тероризам не смијемо гурати под тепих

Немамо посебно усложњену безбједносну ситуацију ни неке посебне безбједносне пријетње које су различите од других земаља, али када је ријеч о борби против организованог криминала, тероризма и корупције, морамо пружити далеко више и имати боље резултате, рекао је министар безбједности БиХ Драган Мектић.

Босна и Херцеговина 25.04.2016 | 13:27

Мектић је у интервјуу за "Глас Српске" рекао неколико крупних безбједносних изазова који утичу на укупну безбједносну ситуацију.

"Ту прије свега мислим на радикализацију и насилни екстремизам, као и на одређене врсте терористичких пријетњи. Велики изазов је и корупција. Није довољно да имамо само добро законодавство него морамо имати конкретне резултате који се могу доказати само правоснажним пресудама. Све остало је само прича која некоме може служити за дневно-политичке сврхе, за кампање и слично".

На консатацију да се БиХ, према оцјени безбједњака у свијету, па и званичника у БиХ и ван ње, сврстава у високоризичне земље када је ријеч о тероризму, Мектић каже да би та проблематика била озбиљно схваћена и да би се на ефикасан начин предузимали све мјере, мора се јавно и транспарентно рећи шта су проблеми радикализације, екстремизма и тероризма у БиХ.

"Ништа не смије да се гура под тепих нити се смије глава гурати у пијесак. Мора се рећи истина, па ма каква била, јер би у противном ескалирали проблеми на које не бисмо могли квалитетно одговорити и посљедице се не би могле ни претпоставити. Немам ниједан разлог да кријем било коју чињеницу која говори о тероризму и терористичкој пријетњи у БиХ. Мора се рећи да БиХ ни у ком погледу, када је о тероризму и пријетњама ријеч, није изражајнија у односу на већину европских земаља. Ми још имамо одређене изоловане групе које можемо држати под контролом", каже Мектић.

"Сматрам да је свако претјеривање и нереална прича било ког званичника, појединца или медија штетна за БиХ. Имамо реално пријетњу од тих екстремних кругова, али сматрам да имамо капацитет да их држимо под контролом. То не значи да не може да се догоди терористички напад, јер тврдити то такође није реално. Све безбједносне агенције у БиХ постале су далеко свјесније и одговорније када је ријеч о овој пошасти, јер су сви схватили да се појединачно ништа не може учинити", истиче министар за "Глас Српске".

Чињеница је да је из БиХ на страна ратишта у Сирији и Ираку отишло више људи него из свих бивших југословенских република. Коментаришући наводе да је у БиХ општи тренд да повратници са ратишта склапају са Тужилаштвом споразуме и добијају казне као да су направили обичан прекршај, Мектић истиче да заиста постоји проблем који је у једном моменту попримио забрињавајуће карактеристике.

"Енормно се повећао број наших држављана који су отишли на ратишта Сирије и Ирака и ратовали на страни терористичких организација. Сада их тамо има око 130, а када је ријеч о простору бивше Југославије, барата се цифром од 800 особа. Када је у питању одговорност, ми смо са Тужилаштвом БиХ до сада обрадили око 20 особа и доставили податке Тужилаштву", додао је министар.

Очекујем око 20 оптужница, док је један број особа затражио споразум са Тужилаштвом и Судом да евентуално добију неку блажу казну. Нисам присталица тих споразума, али сам за то да сваки такав захтјев буде анализиран и када се оцијени да ће се од неког појединца кроз споразум добити више користи и омогућити да се процесуира још десетак лица, сазнати шта се на страним ратиштима дешава са нашим држављанима, ко је директна пријетња и добити неки обавјештајни подаци, треба ићи на постизање неке врсте споразума. Треба све извагати и ако се нађе корист за укупну безбједност, не видим разлог да се то не уради појединачно, али не генерално да се прихвати споразум са сваким ко се јави", каже Мектић.

Он је рекао да је 45 или 46 држављана БиХ погинуло на страни Исламске државе

(БН телевизија/Глас Српске)