Окрећемо ли главу од насиља над дјецом?

Стални надзор примјене прописа који ће заштити дијете од разних облика насиља, злостављања и занемаривања, често изостаје у пракси, те се поставља питање да ли окрећемо главу на другу страну од насиља над дјецом, истакла је Омбудсман за дјецу Републике Српске Нада Граховац.

Граховац истиче да велики проблем ствара изостанак процјене утицаја постојећих законских рјешења, мјера и политика на систем дјечије заштите.

"Окретањем главе на другу страну и игнорисањем проблема одрасли бјеже од обавеза које имају у одрастању дјетета, а одговорност се увијек пребацује са једне на другу страну", рекла је Граховчева Срни.

Граховац је оцијенила да друштво још није у довољној мјери упознато колико је дјеце жртава насиља, њихов узраст, пол, ко су починиоци, гдје се насиље дешава и у ком облику, нити је осјетљиво на овај проблем.

Како је могуће, запитала је Граховац, да је дијете у поодмаклој трудноћи жртва сексуалног злостављања и да нико ништа није видио.

"Измјене и Кривичног закона и Породичног закона и Закона о основном образовању и васпитању морају одговорити на потребе дјеце и у овој области", рекла је Граховац.

Она је истакла да је у заштити права и интереса дјеце кључно усклађивање законодавства са захтјевима Конвенције Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалног искоришћавања и злостављања.

"Прихватајући Конвенцију, земља је преузела и обавезу и одговорност за предузимање свих неопходних законодавних и других мјера како би обезбиједила да се заштите дјеца жртве и свједоци, да се казне одговорни и да се обезбиједи правна заштита", напоменула је Граховац.

Она је нагласила да је основни проблем што се различити облици насиља, злостављања и занемаривања дјеце не препознају на вријеме, усљед чега изостаје одговарајућа помоћ и подршка дјетету, али и адекватна реакција према починиоцима насиља над дјецом.

"То су, између осталог, били разлози због којих је Омбудсман за дјецу инсистирао на потписивању Протокола о поступању у случају насиља, злостављања или занемаривања дјеце, који је успоставио обавезујуће стандарде поступања надлежних служби одмах по пријави или сазнању да је дијете изложено било којем облику насиља", рекла је Граховац.

Упозоравајући да статистике указују да се насиље над дјецом у највећем броју случајева дешава у породици, Граховац је истакла да то никако није питање само породице, већ озбиљан друштвени проблем.

Она је додала да је велики проблем што се насиље над дјецом не препознаје на вријеме ни када се дешава у васпитно-образовним установама, у којима су дјеца такође изложена различитим облицима насиља.

"Школа и даље проблем насиља над дјецом које се дешава изван школе не доживљава као проблем у чијем би препознавању и спречавању требала бити укључена", навела је Граховац.

Она каже да посљедице насиља над дјецом могу бити и врло тешке и дуготрајне за физички и емоционални развој дјетета, те истиче да је важно препознати да дијете има проблем и да дјеца, када о томе и не говоре, својим различитим реакцијама шаљу поруку да имају проблем.

"Дјеца углавном ћуте о насиљу које им се дешава. Боје се и стиде оног што им се дешава, боје се да им неће вјеровати, да ће им се смијати у школи, да су они криви за то", објаснила је Граховац и додала да и један показатељ није сигуран знак да је дијете жртва насиља, али је сигуран показатељ да дијете има проблем и да треба подршку.

Она је закључила да не постоји ниједан разлог због којег би дијете трпјело насилно понашање било кога, нити иједан разлог којим се може правдати изостанак реакције надлежних служби у заштити дјетета.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске прошле године у Српској извршено је 21 кривично на штету 18 малољетних лица.

Од тога су четири кривична дјела силовања, два кривична дјела обљубе над немоћним лицем, те седам случајева полног насиља над дјететом.

Извор: Срна