Србија: Ко ради легално, тај тешко опстаје

Сива економија и црно тржиште у Србији имају 10 милијарди евра годишњег промета, а овај проблем може да се ријеши само уколико се сузбију њихови извори.

Србија 23.04.2016 | 20:59

Потребно је што прије затворити "путеве" којим роба стиже у нелегалне токове, умјесто што идемо од касе до касе и контролишемо фискалне рачуне и машемо стратегијама које су бесмислене у рјешавању овако озбиљног проблема, каже Милан Кнежевић, власник конфекције "Модус".

Према његовим ријечима, уколико има воље, црно тржиште може да се укине за кратко вријеме.

"Прва мера је екстерна контрола царине где би требало контролисати робу која долази из Турске (текстил), Кине (роба широке потрошње) и Мађарске (одакле нам стижу прехрамбени производи). Довољно је упоредити цене и пратити материјално раздуживање те робе", каже он и додаје да је важно забранити продају на мјестима гдје не постоје технички услови за то.

Једно од рјешења би, сматра, могло да буде и то да се уведе обавеза да на сваком продајном мјесту власник мора да има валидан документ о поријеклу робе и фактуру којом може да документује да је она из легалних токова и да су на њу плаћени, макар претходни, ПДВ и царина.

Привредници углавном замјерају да се о губицима које доноси сива економија стално говори из угла државе, док нико не помиње колику штету привреда трпи због нелојалне конкуренције.

У том смислу Кнежевић каже да је чињеница да онај ко у Србији ради и плаћа све легално, уз овакву ситуацију и фискалне и парафискалне намете не може да опстане.

Држава је крајем прошле године промовисала Национални програм за сузбијање сиве економије, који је представљен као почетак системске борбе против овог проблема, а један од циљева је да се за пет година сива економија спусти на ниво од 26,7 одсто.

Да је тренутно стање алармантно упозорио је и Мирослав Ђиновић из Пореске управе који је прије неколико дана на конференцији "Сива економија и пореске утаје - утицај на привреду" навео и да у Србији око 200.000 потенцијалних пореских обвезника послује у сивој зони.

"У Србији има око 470.000 регистрованих обвезника, а процене су да их је око 30 одсто у сивој зони. За контролу толиког броја обвезника недостају инспектори и на терену и у канцеларији", рекао је Ђиновић и додао да су од почетка године порезници ријешили седамдесетак случајева нерегистрованих дјелатности тако што су их "утјерали у легалне токове".

Он је објаснио да је крајње вријеме да Пореска управа заузме мјесто у систему државне управе, јер је без порезника добро функционисање државе незамисливо.

Усвајање закона о инспекцијском надзору требало би, како се очекује, да допринесе смањењу сиве економије, а ефекти су се већ осјетили, будући да је од августа прошле године, откада се пропис примјењује, до сада обављено око 170.000 инспекцијских контрола и регистровано око 4.500 привредних субјеката.

Жељко Ожеговић, државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе, каже да пуна примјена овог закона почиње од 30. априла. Пропис би, како се очекује, требало да утиче и на унапређење поступања инспекција, будући да су се грађани раније често жалили, између осталог и на професионалност и незнање.

"Закон иде ка томе да сви који су показали предузетничке способности уједно пређу у легалне токове како не би представљали нелојалну конкуренцију онима који поштују прописе", каже Ожеговић.

У Тржишној инспекцији кажу да су од почетка примјене овог закона контролисали 700 нелегалних објеката и тек један одсто њих се регистровао, док су остали затворили своје радње.

Горан Мацура, начелник Тржишне инспекције, каже да је Закон о инспекцијском надзору донио битне промјене у раду инспекција.

Новина је што сада оне имају и савјетодавну улогу према предузетницима, који послују легално (како би им олакшали пословање, растеретили их и помогли им да остану у зони легалног пословања), а са друге стране задржавају репресивну улогу према онима који раде на црно.

У односу на претходну улогу инспекција, када је свака била стриктно задужена за свој ресор, сада било која инспекција, која примјети нелогичности на тржишту, може да направи записник и прослиједи га оној у чијој је надлежности, што, по мишљењу Мацуре, може доста да помогне раду инспекција и њиховој ефикасности.

(Политика)