Злочин у Осову не смије се заборавити

Прије 74 године 27. априла 1942. године штала Које Ристановића из села Осова код Рогатице била је жива ломача у коју су усташе из Црне легије Јуре Францетића убациле 94 дјеце, жена и стараца из околних села и збјега српског становништва који је бјежао из општина Соколац и Пале.

Република Српска 23.04.2016 | 16:07

У пламену су, у најгорим мукама издахнула 24 члана продице Ристановић, седморо Томовића, по петоро Лубунића и Зековића и многи други.

Милован Бојат каже да је на овом мјесту страдало много чланова његове фамилије, а свједок овог ужаса била је једино његова сестра која је, као чобанче чувала стоку, видјела све, али је са још двоје дјеце успјела да побјегне и нађе спас преко Дрине у Србији гдје је касније и живјела.

Ристо Росић прича да су његови казивали да су, кад су стигли на згариште, нашли угљенисане костуре жена у сједећем положају и дјеце у њиховом крилу.

„Тачно је да је овдје била Францетићева војска, али злочинци су били локални муслимани, комшије, који су се њима придружили", додаје Росић.

Комунистичке влсти су вјешто, а зарад лажног братства и јединства, прикривале овај као и низ других злочина над Србима и о том догађају се није смјело ни писати ни говорити.

Тек 2004. године на мјесту још једног српског стратишта подигнуто је спомен-обиљежј,е али сва имена нису могла на њему бити уписана јер се нису ни знала.

Начелник општине Рогатица Томислав Пухалац каже да је дошло вријеме да се о томе и пише и говори, да се прислуже свијеће и одржаи парастос.

„ Много је оваквих мјеста у рогатичком крају гдје су усташе дивљале над српском нејачи као што је и на Црквинама и у Кадаревом долу. Младе генерације се морају окренути будућности али не смију заборавити шта се дешавало њиховим дједовима и прадједовима", додао је Пухалац.

Општина Рогатица, Борачка организација и СПЦ побринуле су се да се над костима српских мученика и данас чује молитва и затитра пламен свијећа.

(БН телевизија)