Анализа: 1/2-финале ЛШ, Бајерн - Атлетико Мадрид...

Флешбек из 1974: Седам секунди, досадни фотограф, скинуте рукавице и најважнији гол у историји Бајерна! Жреб их је спојио 42 године касније. У полуфиналу Лиге шампиона Атлетико има прилику да се освети. И за тај пораз и за увредљиве изјаве Руменигеа од пре неколико недеља.

Бајернових 385.000.000 евра годишње у поређењу са 194.000.000 колико Атлетико заради током 12 месеци. Рекло би се да Мадриђани у полуфинале Лиге шампиона улазе растерећни било каквог резултатског притиска. Али свако ко је макар једном гледао како гризу теријери Дијега Симеонеа зна да Атлетико удара у месо и кад се на тренингу подели у две екипе. Овај пут ће, међутим, имати додатан мотив, иако тако нешто и није потребно кад се бори за највећи пехар у свету клупског фудбала.

Међутим, предигра овог двобоја није сасвим обична, мада се млађи љубитељи фудбала неће ни сетити када су се Атлетико и Бајерн претходни пут укрстили. Неће, јер се нису ни родили. Била је 1974. година, уз име Бајерна тада нисте могли да прочитате епитете резервисане само за највеће. Оне попут баварског гиганта о коме данас слушамо.

Бајерн те 1974. године није био гигант. Имао је четири титуле првака Немачке, хитао ка петој. И играо прво финале тадашњег Купа европских шампиона. Атлетико је био седмоструки првак Шпаније, такође у свом првом рату за европски пехар пошто је претходно у четвртфиналу елиминисао и Црвену звезду. Било је то једино финале у историји садашње Лиге шампиона које је репризирано. У том реваншу моћни Бајерн предвођенн Францом Бекенбауером, Улијем Хенесом и Гердом Милером на бриселском Хејселу однео је убедљиву победу од 4:0.

Варате се ако мислите да је било тако лако. Само два дана раније на истом месту први пут су се сударили. Без голова у продужетку, па Луис Арагонес у 114. минуту за вођство Атлетика. Бајерн је до изједначења стигао седам секунди пре краја другог продужетка. Пенали се тада нису изводили, па је меч поновљен, иако су на Пиринејима већ славили тријумф.

И не само на Пиринејима, урбана легенда каже да је голман Атлетика Мигуел Рејна, отац садашњег голмана Наполија Пепеа, већ скинуо рукавице како би их фотографу мадридске Марке поклонио као успомену. Тешко је четири деценије касније проверити аутентичност тог мита, али на фотографијама са утакмице јасно се види како Мигуел Рејна у 120. минуту утакмице на шут Ханс-Герга Шварценбека креће без рукавица на рукама.

"Оно што је урадио је неопростиво. Седам секунди је остало?! Шварценбек је био смотан дефанзивац. Шутирао је јер је морао. А шта је Рејна радио? Давао рукавице фотографу Марке како би овај имао успомену. Наравно да је био гол. После утакмице нигде нисмо могли да га нађемо. Крио се у свлачионици за судије", наводно је тада говорио тренер Атлетика Хуан Карлос Лоренцо, мада и овај цитат треба узети са резервом.

Било како, Атлетико је остао кратких рукава, а Бајерн освојио први европски трофеј и отпочео трогодишњи период у којем је терорисао Стари континент. Тај Шварценбеков гол стога често називају најважнијим у историји Бајерна. Та лопта променила је историју клуба из Минхена. Атлетико се, пак, дуго мучио и све до доласка Дијега Симеонеа тешко да га је ико убрајао у европске велесиле.

Владајућа фудбалска аристократија и даље га не види међ највећима. Председник Бајерна Карл-Хајнц Румениге пре само неколико недеља подигао је прашину рекавши да је права штета што је његов клуб морао да већ у осмини финала Лиге шампиона морао да елиминише славни Јувентус, док су се у другим паровима састајали тимови попут Волфзбурга и Гента, односно ПСВ-а и баш Атлетика. У Мадриду су му то запамтили.

"Румениге жели полуфинале оних који мисле да управљају фудбалским светом. Али фудбал није власништву осам највећих клубова Европе. Фудбал је свачији", одговорио је председник Јорганџија Мигуел Анхел Хил Марин.

После Атлетикове елиминације прошлогодишњег шампиона Барселоне можда ће Румениге ревидирати оцену да су се међу осам прогурали и неки слабији тимови од Јувентуса. Осим ако није мислио баш на Волфзбург, па можда и Манчестер Сити. Никако то није могао бити Атлетико, који је показао да неће дрхтати ни пред ким. Уосталом, Бајерн се у Минхену мучио да постигне гол и против Бенфике. Помножите тај блок лисабонских Орлова десет пута и опет нећете ни прићи зиду који стоји испред Јана Облака.

Писали смо и пред окршај са Барселоном. Ако неко може да заустави, да пребије најубитачнији напад на планети онда је то баш Атлетико. Банда је то школована са сваким лактом уваљеним у противничка ребра, са сваким картоном којим је санкционисана идеја да се фудбал игра на живот и смрт. Нема сумње, Бајерн је свеједно фаворит, али не треба сметнути с ума да је последња два учешћа у Лиги шампиона завршавао баш поразима од шпанских клубова. Меру му је прво узео Реал, потом Барселона.

Пред затвореним очима навијача Атлетика врти се сцена са Хамфријем Богартом и Дулијем Вилсоном из култног филма Казабланка. Само са нешто измењеним текстом. "Свирај то поново, Чоло". Тако и настају митови.