У Хрватској подилазе оживљавању усташтва!

Високи званичници у Хрватској подилазе оживљавању усташтва, и многи то не гледају са одобравањем ни у иностранству, ни у Хрватској, изјавио је бивши предсједник ове републике Иво Јосиповић.

Регион 21.04.2016 | 15:40

Састанак неколицине амбасадора у Загребу, који су разматрали актуелну ситуацију у Хрватској и о томе се огласили на Твитеру, Јосиповић сматра "изразом забринутости пријатељских земаља за оно што се догађа".

А за реаговање предсједнице Колинде Грабар Китаровић, која је такође на Твитеру поручила амбасадорима да је то мијешање у унутрашње ствари, Јосиповић сматра да то сигурно није била добра порука.

"Наравно да постоји граница преко које амбасадори не би требало да иду, али не видим ово као мијешање у унутрашњу политику Хрватске, него као поруку да оно што се догађа није у складу с трендовима. Знамо да је антифашизам једна од темељних демократских традиција у Европи", рекао је.

Осврнувши се на ситуацију у влади, Јосиповић каже да је прошло готово 100 дана, а да земља живи као да владе нема.

Он истиче да се не сјећа да је донесена нека значајнија одлука.

"Велико је разочарање оних који су се надали промјенама. Кад је Мост био у преговорима, сви су пристајали на све реформе, али након 100 дана видимо да ни они који су ушли у власт не раде на реформама, али ни опозиција не говори о реформама нити подржавају рецимо промјену територијалног устројства о чему се највише говорило", рекао је Јосиповић.

Упитан да прокоментарише могуће прекомпоновање владе, он каже да се не сјећа да је некада владало више странака и да је питање како ће оне функционисати.

"Велики број странака нема чврстру владајућу структуру, али би за Хрватску било добро да се власт учврсти", преноси Тањуг ријечи бившег предсједника Хрватске.

Коментаришући могућу коалицију коју би на власти чинили СДП и Мост, Јосиповић је рекао да је у политици свашта могуће, али да тешко може да помисли да би одлуке донијете преко ноћи донијеле било шта боље у односу на актуелни тренутак.

Јосиповић је такође критиковао и актуелну хрватску власт због покушаја да блокира Србију на њеном европском путу истакавши да та порука није добра и да ова власт разграђује све оно што је претходна радила напорно и са пуно опреза када је ријеч о сусједским односима.

"Порука није добра, прича о блокади није добра", рекао је Јосиповић за регионалну Н1 ТВ напоменувши да се спомињу три услова.

Осврнувши се на први, бивши хрватски предсједник, некада функционер сада најутицаније позиционе СДП, каже да када је ријеч о сарадњи Србије са Хашким судом да је Хаг један од оних услова за земље које јесу под његовом јурисдикцијом неизоставна прича.

"Па и Хрватска је сарађивала, тако да и Србија мора. Међутим, ту процјену о сарадњи даје сам Хаг, видимо то и у случају Хрватске. Оног тренутка кад је главни тужитељ Серж Брамерц рекао да ми сарађујемо, отпале су све друге приче. Ниједна држава не би требало сама да се упушта у ту процјену", рекао је Јосиповић.

Говорећи о другом услову (укидање надлежност за ратне злочине изван Србије), Јосиповић каже да је он везан за такозвану универзалну јурисдикцију.

"Ми је исто имамо, нешто друкчије формулисану. Ситуацију у којој се државе сматрају надлежним за нека најтежа кривична дјела почињена изван земље постоје и имамо их и ми, кад би Србија преписала наш закон, не би ништа изгубила, отклонила би политичке дилеме. Имамо аргументацију која није добро прихваћена", рекао је.

Када је ријеч о трећем услову који се тиче националних мањина у Скупштини Србије, Јосиповић сматра да је хрватска влада потпуно у праву кад каже да Србија не удовољава ономе што је потписала у погледу хрватске националне мањине у Србији.

"Али, нисам сигуран да то треба да буде услов за отварање поглавља, већ за затварање. Ја сам увјерен да ће Србија то урадити, али ни ми нисмо најбољи кад је у питању поштовање права српске националне мањине", казао је Јосиповић.

Упитан да ли постоје "црне листе" хрватских бранитеља, Јосиповић каже да је чињеница да у појединим земљама постоје осумњичени који треба да одговарају за почињене злочине, али, додаје, не зна да ли то треба називати "црним листама".

Јосиповић се, како каже, нада да те оптужнице нису политизоване и намјештене, мада ни то није ништа необично, али је уобичајено да се зна ко су оптужени.

Коментаришући радикализацију политичког живота у Србији, те какви би односи Београда и Загреба могли бити након избора у Србији, Јосиповић каже да се и у Хрватској запажа једна ретрополитика и враћање прошлости.

"Слично се догађа и у Србији. Они су рехабилитовали Дражу Михаиловића, спомиње се рехабилитација још неких злочинаца из Другога свјетског рата, трендови су, нажалост, слични. Обје земље се тиме одмичу од европске антифашистичке традиције. Не би било добро да радикали уђу у парламент. Шешељеве изјаве су потпуно непримјерене и неукусне. Неко ко је у политици не би се смио на тај начин изражавати", навео је Јосиповић.

Извор: Прес РС