Српчанин прославио стоти рођендан

Иако је у Српцу тешко доћи до податка ко је најстарији становник ове општине, "Новости" су засигурно упознале једног од њих. Цветко Миланковић је протеклог викенда у кругу најшире породице и потписника ових редова, у дворишту породичне куће, прославио стоти рођендан.

Република Српска 21.04.2016 | 09:26

Рођен је, каже, у србачком селу Горња Лепеница 15. априла 1916, као четврто од осморо деце оца Петра и мајке Ђурђије. Са супругом Јованком, која је умрла пре 22 године, изродио је петоро деце, а потом добио деветоро унучади, 12 праунучади и двоје чукунунучади, од којих Андрија има три месеца, а Ања само три дана.

"Рођен сам за време Првог светског рата, и за свог века живео у пет држава, а да никада нисам одлазио од куће. То су Аустроугарска, Краљевина Југославија, СФРЈ, БиХ и РС. Две године сам био учесник НОР, а после тога радио у општинској управи и више предузећа, "Мотајици", "Грађевинару" и ГИП "11. новембар", одакле сам отишао у пензију 1974. и, ево, примам је пуне 42 године", присећа се старина Цветко.

"За Цветка могу рећи да је био поштен и храбар човек и у време кад се могло страдати због једне погрешне речи. Мој отац Жарко био је 1950. године оптужен као "ибеовац" и претило му је да оде на Голи оток. Цветко и његов брат Никола су га спасли изјавом да ако је Жарко сумњив, нека хапсе и њих двојицу", каже србачки књижевник, истраживач и публициста Данило Кошутић, аутор неколико књига.

За време породичног ручка старина Цветко је својој родбини наздравио чокањом ракије и сам је угасио свећицу са великом бројком 100. О њему брину син Саво и снаха Радмила.

"Још добро једе. Уз сваки оброк мора бити нешто меснато, обавезно кисели краставци, кекс и млеко, а редовно узима мед, што му је остало у навици још кад је имао пчелињак са 60 кошница", каже снаха Радмила.

Син Саво додаје да од оца није наследио два његова велика хобија, лов и пчеларство. Његову дуговечност објашњава дугогодишњим боравком у природи, редовном квалитетном исхраном, оптимизмом према проблемима и веселој нарави, што је показао и на сопственом рођенданском слављу, ипричавши неке вицеве на свој начин.

ПЧЕЛАРСКИ УЧИТЕЉ

Као борац ВРС био сам на орашком ратишту, 1995, кад се на оближњем дрвету ухватио рој пчела. Један старији мештанин ми је помогао да га стресем у сандук од граната и тако сам га довезао у Србац и одмах отишао код пчелара Цветка по савет. Као прави пчеларски учитељ дао ми је на поклон једну кошницу и приручник и рекао, учи сам, јер ако ти ја будем показивао, а ти гледао, никада од тебе неће бити пчелара - сећа се Жељко Игњатић који је данас са 200 пчелињих друштава највећи пчелар у општини Србац.

Извор: Вечерње новости