Srpčanin proslavio stoti rođendan

Iako je u Srpcu teško doći do podatka ko je najstariji stanovnik ove opštine, "Novosti" su zasigurno upoznale jednog od njih. Cvetko Milanković je proteklog vikenda u krugu najšire porodice i potpisnika ovih redova, u dvorištu porodične kuće, proslavio stoti rođendan.

Republika Srpska 21.04.2016 | 09:26
Srpčanin proslavio stoti rođendan

Rođen je, kaže, u srbačkom selu Gornja Lepenica 15. aprila 1916, kao četvrto od osmoro dece oca Petra i majke Đurđije. Sa suprugom Jovankom, koja je umrla pre 22 godine, izrodio je petoro dece, a potom dobio devetoro unučadi, 12 praunučadi i dvoje čukununučadi, od kojih Andrija ima tri meseca, a Anja samo tri dana.

"Rođen sam za vreme Prvog svetskog rata, i za svog veka živeo u pet država, a da nikada nisam odlazio od kuće. To su Austrougarska, Kraljevina Jugoslavija, SFRJ, BiH i RS. Dve godine sam bio učesnik NOR, a posle toga radio u opštinskoj upravi i više preduzeća, "Motajici", "Građevinaru" i GIP "11. novembar", odakle sam otišao u penziju 1974. i, evo, primam je pune 42 godine", priseća se starina Cvetko.

"Za Cvetka mogu reći da je bio pošten i hrabar čovek i u vreme kad se moglo stradati zbog jedne pogrešne reči. Moj otac Žarko bio je 1950. godine optužen kao "ibeovac" i pretilo mu je da ode na Goli otok. Cvetko i njegov brat Nikola su ga spasli izjavom da ako je Žarko sumnjiv, neka hapse i njih dvojicu", kaže srbački književnik, istraživač i publicista Danilo Košutić, autor nekoliko knjiga.

Za vreme porodičnog ručka starina Cvetko je svojoj rodbini nazdravio čokanjom rakije i sam je ugasio svećicu sa velikom brojkom 100. O njemu brinu sin Savo i snaha Radmila.

"Još dobro jede. Uz svaki obrok mora biti nešto mesnato, obavezno kiseli krastavci, keks i mleko, a redovno uzima med, što mu je ostalo u navici još kad je imao pčelinjak sa 60 košnica", kaže snaha Radmila.

Sin Savo dodaje da od oca nije nasledio dva njegova velika hobija, lov i pčelarstvo. Njegovu dugovečnost objašnjava dugogodišnjim boravkom u prirodi, redovnom kvalitetnom ishranom, optimizmom prema problemima i veseloj naravi, što je pokazao i na sopstvenom rođendanskom slavlju, ipričavši neke viceve na svoj način.

PČELARSKI UČITELj

Kao borac VRS bio sam na oraškom ratištu, 1995, kad se na obližnjem drvetu uhvatio roj pčela. Jedan stariji meštanin mi je pomogao da ga stresem u sanduk od granata i tako sam ga dovezao u Srbac i odmah otišao kod pčelara Cvetka po savet. Kao pravi pčelarski učitelj dao mi je na poklon jednu košnicu i priručnik i rekao, uči sam, jer ako ti ja budem pokazivao, a ti gledao, nikada od tebe neće biti pčelara - seća se Željko Ignjatić koji je danas sa 200 pčelinjih društava najveći pčelar u opštini Srbac.

Izvor: Večernje novosti

Komentari / 2

Ostavite komentar
Name

Vesna

24.04.2016 00:05

Zivio deda jos koliko ti zelis.

ODGOVORITE
Name

B

28.10.2018 23:14

Ej deda deda. A zaboravljeni jos jedna unuka, praunuka, praunuk i najstariji cukununuk.

ODGOVORITE