Фондација ће покушти помоћи нашој дјеци

Фондација "Махир и Алекса" требало би да буде основана најкасније до јуна у Сарајеву и првој организацији овог типа треба подршка свих који се залажу за здравије одрастање дјеце.

Босна и Херцеговина 21.04.2016 | 07:38

Поручиле су то за "Независне" породице Раковац из Сарајева и Јанковић из Ниша, чији су четрнаестогодишњаци Махир и Алекса, као жртве насиља међу дјецом, извршили суициде.

"Наша жеља је да ова фондација помогне свима и да се спријечи свако насиље у коријену, како би се живот дјетета системски поставио тамо гдје му је мјесто. То што су у питању двије породице, са, нажалост најтежим трагедијама, односно двије земље у једној фондацији, треба да буде свима подстицај да помогну у овој идеји, чија је намјера вишеструко корисна", изјавио је за "Независне" Бојан Јанковић, који је изгубио сина прије пет година.

Додао је да ће фондација бити основана прво у БиХ, али да ће дјеловати и широм Србије, како би се активно радило на превенцији насиља међу дјецом, посебно у школама, затим пружању савјетодавне и стручне помоћи жртвама насиља, породицама, освјешћивању свих да не толеришу насиље и оснаживању да га пријаве.

"Очекујем подршку свих који могу то да учине и који дијеле наш циљ - да свако дијете одраста без насиља", нагласио је Дубравко Ловреновић, поочим Махира, којег је изгубио прошле године.

Вршњачко насиље је, како истичу ове двије породице, много распрострањеније него што му се реално посвећује пажња, иако су посљедице немјерљиве. Подсјећају и на све немиле догађаје у којима је насиље у породици, установи или на улици, игнорисано или толерисано.

"Нисмо изненађени када видимо колико је та неосјетљивост изражена, када људи знају, а не реагују и не спрјечавају, јер једноставно код нас нема свијести о томе колико је проблем велики, са још погубнијим посљедицама", кажу породице које су изгубиле дјецу.

Александар Милић, психолог и судски вјештак из Бањалуке, сматра да је важно пооштрити закон за малољетне делинквенте, радикално мијењати државни надзор над школама, али да су и то реакције на посљедице, јер је, по његовом мишљењу, превенција најважнија.

"То је нулта толеранција на сваки вид насиља који угрожава права дјетета, док је у њиховом очувању посебна одговорност на нама одраслима. Наш морални и постојећи кривични закони обавезују да спријечимо насиље над другом особом, посебно над дјететом", нагласио је Милић.

Вања Удовичић, министар омладине и спорта Србије, каже да ће ова земља у наредном периоду донијети "Алексин закон", који ће предвиђати строже казне за вршњачко насиље.

"Овај закон предвиђа да онај ко је починио вршњачко насиље буде строже кажњен, али и онај ко је имао прилику да спријечи да дође до насиља и није ништа учинио", каже Удовичић. Иста иницијатива постоји и у БиХ и требало би да заживи у будућности.

Жртве ћутања Алекса Јанковић из Ниша извршио је самоубиство 10. маја 2011. године, скочивши са прозора зграде у којој је становао са родитељима, након бруталног и вишемјесечног малтретирања од стране вршњака, због чега је Сузана Поповић-Ицковски, тадашња директорица школе коју је похађао, кажњена са 500.000 динара.

Махир Раковац је на исти начин извршио самоубиство 14. децембра прошле године, док је Кантонално тужилаштво у Сарајеву оцијенило да нема доказа о вршњачком насиљу у школи коју је он похађао, као околностима, односно узроцима трагедије. Породица не одустаје од правне борбе.

Извор: Независне новине