Грађанима слиједе откази и стезање каиша

Како би добили нови аранжман с Међународним монетарним фондом, тежак 1,05 милијарди КМ, власти у Босни и Херцеговини, између осталог, обавезале су се да ће ограничити потрошњу на плате и смањити укупан број запослених у јавном сектору.

Из нацрта писма намјере, који је у посједу "Независних", видљиво је да су, поред обавезног затварања Банке Српске или њене продаје, пред властима изузетно тешке реформе које драстично режу јавну потрошњу, смањење броја запослених, јачање супервизије банака, обједињавање пореских информација итд.

Извор "Независних", близак делегацији БиХ која је путовала у Вашингтон, испричао је да Влада Федерације БиХ и Влада Републике Српске што хитније морају усвојити план ограничавања потрошње на плате и смањити укупан број запослених у јавном сектору.

"Објединити информације о пореским обвезницима из пореских управа, као и информације о предузећима које су у посједу АПИФ-а и Финансијско-информатичке агенције у јединствену базу података која би била расположива и која се може претраживати у свим пореским управама", наводи се, између осталог, у нацрту писма намјере према ММФ-у.

Неке ствари из овог документа, као што су усвајање буџета свих нивоа власти до 2016. године, усвајање Закона о раду, Закона о порезу на добит у Федерацији БиХ итд. већ су испуњене, међутим далеко комплексније реформе тек предстоје.

"Ангажовати реномиране ревизоре да обаве детаљну ревизију квалитета активе банака које су у раздобљу 2012 - 2014. године доживјеле велику кредитну експанзију и имале стопу раста кредита већу од десет одсто", наводи се, између осталог, у нацрту писма намјере.

Када је у питању ова супервизија банака, о томе тек треба да отпочну "тешки" разговори с неизвјесним резултатом.

"Супервизија је у надлежности ентитета, али пракса и сва догађања показују да одређен облик и минималан облик координације мора бити бољи и снажнији", рекао је Мијо Мишић, секретар Удружења банака БиХ.

Са директним учесницима разговора у Њујорку јуче нисмо успјели ступити у контакт, а, како сазнајемо, нови аранжман с ММФ-ом биће склопљен с роком отплате на 12 година и каматном стопом од 0,2 до 1,6 одсто са грејс периодом до пет година.

Иначе, овај аранжман карактеристичан је по томе што се не ради о "стендбај" аранжману, као што је било до сада, већ аранжману који је неупоредиво повољнији, али подразумијева далеко комплексније и теже структуралне реформе.

Према незваничним информацијама, очекивања су да се у наредних три до пет година број запослених у администрацији смањи за десет одсто, те да се приватизују све фирме у државном власништву у које се кроз субвенције слијева новац из буџета.

"Све ће прецизније бити дефинисано у наредна два мјесеца, када треба у потпуности усагласити писмо намјере и усвојити га на Фискалном савјету БиХ", испричао је извор "Независних" близак делегацији БиХ која је боравила у Вашингтону.

Што се тиче овог аранжмана, неуобичајено је и то да је овога пута предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић преузео лидерску улогу у цијелом процесу, иако се о аранжману одлучује колективно, а новац иде ентитетима, а не БиХ, коју Звиздић представља и која би у овом случају само требало да буде ентитетски сервис.

Извор: Независне новине