Владика Николај 'из душе' - драма о свецу

Протођакон др Љубомир Ранковић припремио књигу о владици Николају Велимировићу.

Србија 19.04.2016 | 17:15

Пред читаоцима ће се до Васкрса појавити драма "Монах Тадија", протођакона др Љубомира Ранковића, главног и одговорног уредника "Гласа Цркве", издавачке куће Епархије шабачке СПЦ, написана кроз дијалоге владике Николаја Велимировића са познатим личностима из земље, Европе и света, али и са његовом мајком Катом Катарином која га је, као и њеног унука Јована, потоњег ректора Богословије у Београду и епископа шабачко-ваљевског, посетила у Охриду, непосредно пошто је дошао на престо епископа охридског.

Имали смо увид у ово Ранковићево дело где се, поред осталог, први пут сведочи о сусрету владике Николаја у Америци после Другог светског рата, с Миланом Стојадиновићем, некадашњим председником српске владе, као и боравку владике у логору Дахау с патријархом СПЦ Гаврилом Дожићем, разговорима с немачким официрима у логору, дијалозима које је имао с својим великим пријатељем, врсним српским писцем, новинаром и професором Богословије Григоријем Божовићем, али и са чувеном британском списатељицом Ребеком Вест и Станиславом Винавером, који су му били у гостима у скромном његовом владичанском дому у Охриду.

У драми која је, заправо, животна прича владике Николаја "из душе", показује се и са колико је пажње и љубави разговаро и са обичним људима, свештенством, монаштвом и колико је бринуо о свом роду отаџбини, читавој хришћанској Европи.

"Грешили смо и испаштали смо. Увредили смо Господа Бога, кажњени смо. Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама. Погазилисмо све што је прецима било свето, зато смо погажени. Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља ,државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске, и државе. Двадесет година трудили смо се да не будемо своји, зато су нас туђинци поклопили својим мраком", говори у драми, у разговору у логору Дахау владика Николај.

Потресан је и део кад му мајка Катарина говори да "види да пише писма на све стране, знанин и незнаним, да га народ свугде с пажњом слуша, да многима даје утеху питајући може ли њу да утеши, мајку којој је умрло осморо деце, а он, једино живо чедо постао монах и владика".

И за њу владика има утеху, наглашавајући јој да је он "њена икона, слика и прилика, њена душа, она душа која га је тешила, вером у Христа, кад је умро један од његове браће, док још није био монах".

"Монах Тадија је практично дух владике Николаја, који га је пратио од почетка живота до његовог упокојења у Америци 1956. године, како га је доживела и његова мајка, од тренутка када је, само Божјом помоћи, остао у животу", прича аутор Ранковић.

"Не само што сам спремајући сабрана дела влакике Николаја дошао до значајних сведочења, већ сам годинама о њему слушао приче његовог синовца владике Јована Велимировића, бившег епископа шабачко-ваљевског чији сам био вишегодишњи први сарадник, сапатник и саборац. Желео сам као човек који је из истог краја, као Велимировићи, јавности да прикажем што ближе ту једну од најзначајнијих личности наше историје.

(БН телевизија/В.М)