Vladika Nikolaj 'iz duše' - drama o svecu

Protođakon dr Ljubomir Ranković pripremio knjigu o vladici Nikolaju Velimiroviću.

Srbija 19.04.2016 | 17:15

Pred čitaocima će se do Vaskrsa pojaviti drama "Monah Tadija", protođakona dr Ljubomira Rankovića, glavnog i odgovornog urednika "Glasa Crkve", izdavačke kuće Eparhije šabačke SPC, napisana kroz dijaloge vladike Nikolaja Velimirovića sa poznatim ličnostima iz zemlje, Evrope i sveta, ali i sa njegovom majkom Katom Katarinom koja ga je, kao i njenog unuka Jovana, potonjeg rektora Bogoslovije u Beogradu i episkopa šabačko-valjevskog, posetila u Ohridu, neposredno pošto je došao na presto episkopa ohridskog.

Imali smo uvid u ovo Rankovićevo delo gde se, pored ostalog, prvi put svedoči o susretu vladike Nikolaja u Americi posle Drugog svetskog rata, s Milanom Stojadinovićem, nekadašnjim predsednikom srpske vlade, kao i boravku vladike u logoru Dahau s patrijarhom SPC Gavrilom Dožićem, razgovorima s nemačkim oficirima u logoru, dijalozima koje je imao s svojim velikim prijateljem, vrsnim srpskim piscem, novinarom i profesorom Bogoslovije Grigorijem Božovićem, ali i sa čuvenom britanskom spisateljicom Rebekom Vest i Stanislavom Vinaverom, koji su mu bili u gostima u skromnom njegovom vladičanskom domu u Ohridu.

U drami koja je, zapravo, životna priča vladike Nikolaja "iz duše", pokazuje se i sa koliko je pažnje i ljubavi razgovaro i sa običnim ljudima, sveštenstvom, monaštvom i koliko je brinuo o svom rodu otadžbini, čitavoj hrišćanskoj Evropi.

"Grešili smo i ispaštali smo. Uvredili smo Gospoda Boga, kažnjeni smo. Ukaljali smo se svakim nevaljalstvom, oprali smo se krvlju i suzama. Pogazilismo sve što je precima bilo sveto, zato smo pogaženi. Imali smo školu bez vere, politiku bez poštenja, vojsku bez rodoljublja ,državu bez Božjeg blagoslova. Otuda nam propast i škole, i politike, i vojske, i države. Dvadeset godina trudili smo se da ne budemo svoji, zato su nas tuđinci poklopili svojim mrakom", govori u drami, u razgovoru u logoru Dahau vladika Nikolaj.

Potresan je i deo kad mu majka Katarina govori da "vidi da piše pisma na sve strane, znanin i neznanim, da ga narod svugde s pažnjom sluša, da mnogima daje utehu pitajući može li nju da uteši, majku kojoj je umrlo osmoro dece, a on, jedino živo čedo postao monah i vladika".

I za nju vladika ima utehu, naglašavajući joj da je on "njena ikona, slika i prilika, njena duša, ona duša koja ga je tešila, verom u Hrista, kad je umro jedan od njegove braće, dok još nije bio monah".

"Monah Tadija je praktično duh vladike Nikolaja, koji ga je pratio od početka života do njegovog upokojenja u Americi 1956. godine, kako ga je doživela i njegova majka, od trenutka kada je, samo Božjom pomoći, ostao u životu", priča autor Ranković.

"Ne samo što sam spremajući sabrana dela vlakike Nikolaja došao do značajnih svedočenja, već sam godinama o njemu slušao priče njegovog sinovca vladike Jovana Velimirovića, bivšeg episkopa šabačko-valjevskog čiji sam bio višegodišnji prvi saradnik, sapatnik i saborac. Želeo sam kao čovek koji je iz istog kraja, kao Velimirovići, javnosti da prikažem što bliže tu jednu od najznačajnijih ličnosti naše istorije.

(BN televizija/V.M)