ММФ тражи ликвидацију Банке Српске

Мисија ММФ-а би у Сарајево требала доћи крајем маја, када би и требао бити закључен аранжман те довршени детаљи писма намјере који држава упућује овој финансијској институцији.

БиХ би крајем маја могла закључити нови аранжман с ММФ-ом у износу од милијарду и 50 милиона марака, али услов за добијање новца је да се претходно ријеше нагомилани проблеми у банкарском сектору Републике Српске.

Денису Звиздићу, предсједавајућем Савјета министара БиХ, и Жељки Цвијановић, премијерки Републике Српске јасно је то речено на састанцима са представницима ове међународне финансијске институције у Wасхингтону.

"Прецизирали смо своје захтјеве, а и они су своје услове које БиХ у потпуности мора реализовати да би добили очекивани аранжман. Тражили смо продужени трогодишњи аранжман у износу максималне квоте коју БиХ може добити. Дакле, милијарду и 50 милиона КМ. Они су тражили да се задовоље претходни услови, од којих је најважнији питање банкарског система, тачније питање Банке Српске", казао је Звиздић.

У том погледу постоје двије варијанте. ММФ заговара да се иде у ликвидацију Банке, док представници Републике Српске заговарају такозвано „хибридно рјешење”. У наредних неколико седмица ће се морати дефинисати начин рјешавања овог проблема који ће бити прихватљив ММФ-у. Мисија ММФ-а би у Сарајево требала доћи крајем маја, када би и требао бити закључен аранжман те довршени детаљи писма намјере који држава упућује овој финансијској институцији. Звиздић је увјерен да ће аранжман бити закључен.

"Техничка и стручна помоћ коју нам ММФ даје у овом тренутку је драгоцјена, тако да сам увјерен да ће се пронаћи модел који ће бити обострано прихватљив али који ће, и то је оно што је за нас најважније, онемогућити даље негативно дјеловање тог случаја на комплетан банкарски систем БиХ. Оно што смо ми тражили је да постоји модел перманентне ревизије квалитете активе свих банака у БиХ како би избјегли ситуације у које смо ушли ликвидацијом Бобар банке, проблемом који има Банка Српске или Павловић банка. У сваком случају мора постојати нека врста регулатора који ће редовно провјеравати квалитет активе банака, јер је ликвидација Бобар банке значајно уздрмала квалитет функционисања Агенције за осигурање депозита. Не можемо дозволити да се такво што поново деси и да банкарски систем који је крвоток сваке земље дође у пропаст", објашњава Звиздић.

ММФ ће учествовати у рјешавању проблема у банкарском сектору, али у техничко-стручном и консултантском смислу, а никако новчано. Средства ММФ-а ни по коју цијену се неће користити за финансијско санирање Банке Српске или уопштено банкарског система. БиХ има и петогодишњи споразум са Свјетском банком према којем добијамо кредит од 750 милиона долара.

"Структура тих средстава је врло квалитетна и уз одређене корекције врло прихватљива за БиХ. Тражио сам да се већи дио тог новца ипак реализује у наредне три године аранжмана, у 2016, 2017, и 2018, те да се унутар тога нађу средства за модернизацију путева у цијелој БиХ, за мала и средња предузећа и за запошљавање, са фокусом на младе људе. Такође, дио од тог износа је затражен и за озбиљну реформу области здравства, пензијско-инвалидског осигурања и за намјене које ће ентитетима помоћи да уђу у ефикасно ре-структуирање јавних предузећа како би их учинили ефикаснијим и јефтинијим", казао је Звиздић.

Паралелно су вођени разговори и са Свјетском банком и ММФ-ом, каже премијерка Републике Српске Жељка Цвијановић. За нови аранжман са Свјетском банком биће потребна буџетска подршка, а биће пожељно да претходно постоји аранжман са ММФ-ом, поручује Цвијановићева.

"Оно што је посебно важно јесте да они очекују као испуњење наше претходне мјере, доношење новог Правилника о лијековима на нивоу БиХ. То је у надлежности Савјета министара, тако да очекујемо у наредном периоду да ће они врло озбиљно приступити овом задатку", нагласила је Цвијановић.

Извор: СБ/Агенције